Okati zelembać na udaru globalnih promena, pokazalo istraživanje

Globalne klimatske promene utiču i na ponašanje i na pokretljivost okatog zelembaća, guštera tipičnog za mediteranske ekosisteme. Ova vrsta, najveći gušter na Pirinejskom poluostrvu, mogla bi da doživi promene u svojoj sposobnosti efikasnog kretanja između skloništa i mesta za hranjenje, bekstva od predatora i interakcije sa životnim okruženjem.

Ovo je zaključak rada objavljenog u Journal of Animal Ecology, koji je predvodila istraživačica Antigoni Kalionzopulu (Antigoni Kaliontzopoulou) sa Biološkog fakulteta i Instituta za istraživanje biodiverziteta (IRBio) pri Univerzitetu u Barseloni, saopštio je Univerzitet u Barseloni.

Preporučujemo

Studija opisuje kako ponašanje okatog zelembaća (Timon lepidus) varira kao odgovor na porast temperatura, što je ključan faktor za gmizavce i druge ektotermne organizme, koji zavise od spoljnih izvora toplote i nisu u stanju da održavaju telesnu temperaturu na isti način kao sisari i ptice (endotermi).

U toplijoj klimi, sposobnost populacija okatog zelembaća da reaguju neće biti ujednačena: pojedini gušteri, koji se smatraju „generalistima“, pokazuju veću otpornost i veću sposobnost kretanja pri visokim temperaturama u poređenju sa „specijalistima“, čija pokretljivost stagnira na visokim temperaturama i koji su, samim tim, manje prilagođeni da iskoriste prednosti scenarija ekstremnog zagrevanja.

- Strategija zasnovana na profilu generaliste pokazuje se dugoročno efikasnijom za suočavanje sa klimatskim promenama u odnosu na profile specijalista – primetila je Antigoni Kalionzopulu, članica Katedre za evolucionu biologiju, ekologiju i nauke o životnoj sredini Univerziteta u Barseloni. - Međutim, iako povećana pokretljivost može pružiti više prilika za reprodukciju i pronalaženje hrane, ona je takođe povezana sa većim rizikom od stradanja usled napada predatora.

Studija, koja objedinjuje fiziološke, bihejvioralne i mikroklimatske podatke, pruža pouzdan pristup predviđanju načina na koji klimatske promene mogu preoblikovati prostorne i vremenske niše ektoterma.

- Rezultati studije su relevantni za ektotermne organizme uopšte: gušteri su odlični modeli za proučavanje ovih uticaja, jer njihova telesna temperatura i fiziološke funkcije direktno i tesno zavise od životne sredine i okolne temperature – rekla je Antigoni Kalionzopulu.

(Telegraf Nauka/Universitat de Barcelona)