Sve više ljudi pametnim uređajima prati rad srca, ali podatke krije od doktora

Napredna tehnologija omogućila je ljudima da prate rad svog srca pomoću pametnog sata, pametne narukvice, prstena, merača pritiska... Međutim, iako mnogo ljudi prati rad svog srca, veoma mali broj njih te podatke pokazuje lekarima, pokazalo je istraživanje Medicinskog centra Veksner pri Državnom univerzitetu Ohaja.

Istraživanje u kome je učestvovalo 1.008 Amerikanaca otkrilo je da skoro dve trećine njih redovno koristi ove uređaje. Najpopularniji je pametni sat (32%), a slede prenosni aparat za merenje pritiska (31%), fitnes aplikacije (19%) i fitnes uređaji (13%). Od onih koji koriste te uređaje, samo 1 od 4 koristi te podatke da se konsultuje sa svojim lekarom, saopštio je Medicinski centar Veksner.

Preporučujemo

- Ovi uređaji su zaista korisni pacijentima i njihovim zdravstvenim radnicima jer potencijalno mogu rano da otkriju probleme. Na primer, ako pacijenti prate krvni pritisak kod kuće i primete da on vremenom raste, možda će ranije razgovarati o tome sa svojim lekarom, a ne čekati godišnji pregled. Ili mogu da zabeleže neke nepravilne srčane ritmove na svojim uređajima, poput atrijalne fibrilacije, mnogo ranije nego što bi to bilo bilo utvrđeno u ordinaciji - rekla je dr Laksmi Mehta, direktorka Preventivne kardiologije i kardiovaskularnog zdravlja žena u Medicinskom centru Veksner.

Ona dodaje da se pacijenti sve češće raspituju o prednostima i manama ovih uređaja. Jedna od njih je Su Vanvasenhov (78) iz Gornjeg Arlingtona, kojoj su deca kupila pametni sat za praćenje zdravlja nakon što je nekoliko puta pala. Ona ima ima spavalačku apneju, koja utiče na njen puls i disanje, i pomno prati šta uređaj beleži. Kada je njen pametni sat pokazao obrazac pada pulsa zakazala je pregled kod dr Mehte.

- Normalan puls je između 60 i 100 otkucaja u minuti u mirovanju. Puls može da varira zbog srčanih oboljenja ili drugih razloga koji nisu povezani sa srcem, kao što su infekcija, dehidracija, anksioznost ili poremećaji štitne žlezde. Kada se čini da je nečiji puls ili ritam drugačiji nego inače, najbolje je da razgovara sa svojim lekarom - rekla je dr Mehta.

Kada je reč o vežbanju, maksimalni puls se može izračunati oduzimanjem godina osobe od broja 220. Kod vežbanja umerenog intenziteta, cilj je dostići 50-75% tog broja, a 70-85% za intenzivno vežbanje, rekla je dr Mehta. Američko udruženje za srce preporučuje 150 minuta aerobnih vežbi umerenog intenziteta nedeljno ili 75 minuta intenzivnog vežbanja nedeljno za održavanje zdravog srca.

Tokom pregleda kod dr Mehte, Vanvasenhov je saznala da njen pametni sat može da uradi EKG, koji beleži električne signale u srcu, i da rezultate može da pošalje dr Mehti putem svog elektronskog zdravstvenog kartona. Su Vanvasenhov (78) sada koristi pametni sat za praćenje zdravlja svog srca.

- Imati pametni sat je veoma osnažujuće jer nisam pasivna u vezi sa svojim zdravljem. Imam neke srčane probleme koje treba pratiti i važno mi je da razgovaram sa svojim kardiologom ili lekarom opšte prakse o svim zdravstvenim problemima koji se pojave na mom satu - rekla je Vanvasenhov.

(Telegraf Nauka/Wexner Medical Center)