Neurotehnologija sa AI kao supermotorom ugrožava mentalnu privatnost
Kombinacija izuzetne brzine napretka neurotehnologije, poput moždanih implantata ili snimaka koji mogu sve više da zavire u mozak i veštačke inteligencije (AI) predstavlja pretnju po mentalnu privatnost, upozorio je UNESCO.
Neurotehnologija je rastuća oblast koja nastoji da poveže elektronske uređaje sa nervnim sisitemom, zasad uglavnom radi tretiranja neuroloških poremećaja i obnavljanja kretanja, komunikacije, vida ili sluha.
Preporučujemo
Hirurške i inženjerske inovacije omogućuju dosad neviđenu kontrolu nad svakim prstom bioničke šake
Neurohirurzi veruju da veštačka inteligencija može da pomogne u lečenju tumora na mozgu
Odnedavno neurotehnologija dobija superpogon u vidu algoritama veštačke inteligencije, koja može da procesuira i uči iz podataka na dosad nemoguće načine, kaže Marijagracija Skvičarini, ekonomista Uneska i stručnjak za AI.
„To je kao neurotehnologija na steroidima“, rekla je ona.
Gabrijela Ramos, pomoćnik generalnog direktora Uneska za društvene i humanističke nauke, kaže da je ova konvergencija neurotehnologije i AI „dalekosežna i potencijalno štetna“.
„Na putu smo ka svetu gde će nam algoritmi omogućiti da dekodiramo mentalne procese ljudi i direktno manipulišemo moždanim mehanizmima u osnovi njihovih namera, emocija i odluka“, rekla je ona.
U maju su naučnici u Sjedinjenim Državama saopštili da su upotrebili snimke mozga i AI da prevedu „značenje“ onoga što ljudi misle u pisane reči – dok su satima bili unutar velike fMRI mašine.
Kasnije tog meseca, firma Neuralink milijardera Ilona Maska dobila je odobrenje da testira svoje moždane implantate veličine novčića na ljudima u SAD.
Mask je izjavio da je njegov krajnji cilj da osigura da ljudi nisu intelektualno potčinjeni AI – iako je pre neki dan pokrenuo sopstvenu kompaniju za veštačku inteligenciju xAI.
Skvičarini je istakla da Unesko ne kaže da je neurotehnologija loša stvar. „Naprotiv, fantastično je pokazivati kako ta tehnlogija može omogućiti da slepi ljudi ponovo vide ili paralizovani hodaju“, kaže ona.
Međutim, pošto neurotehnologija „napreduje neverovatnom brzinom“, generalni sekretar UN Antonio Gutereš kaže da su potrebne etičke smernice radi zaštite ljudskih prava.
Ulaganje u neurotehnološke kompanije se povećalo 22 puta od 2010. do 2020, dostižući 33,2 milijarde dolara, kaže se novom izveštaju Uneska.
Broj patenata za neurotehnološke uređaje udvostručio se između 2015. i 2020, dok Sjedinjene Države stoje iza skoro polovine svih patenata širom sveta.
Predviđa se da će tržište neurotehnoloških uređaja dostići vrednost od 24,2 milijarde dolara do 2027.
(Telegraf Nauka/International Business Times)