Mračna tajna lovaca ranog mezolita

„Jesenje šetnje po Britaniji su veličanstvene, dok lišće menja boje, a svež i oštar vazduh počinje da štipa. Međutim, neka od ovih evropskih stabala kriju znatno mračniju tajnu. Na primer, lepe crvene čašičaste strukture na tisi, poznate kao arilusi, skrivaju semenke koje sadrže opasne toksine. Ovi toksini su se u prošlosti možda koristili za trovanje vrhova strela“, napisala je Sali Kristin Rejnolds (Sally Christine Reynolds), profesorka paleoekologije hominina na Univerzitetu u Bornmutu, u tekstu za The Conversation, koji prenosimo u celosti.

„Nova danska studija pokazala je da ‚glavni dokaz‘ nije sam otrov, već veličina malih kamenih vrhova strela korišćenih za unošenje otrova u telo lovljene životinje.

Preporučujemo

Autori najnovijeg istraživanja proučavali su tehnologiju izrade kamenih oruđa u Danskoj iz perioda koji je neposredno prethodio dolasku zemljoradnje u Evropu – mezolita.

Oni tvrde da karakteristično male dimenzije kamenih vrhova strela iz ranog mezolita (9000–3950. pre nove ere) ukazuju na to da su korišćeni za lov na krupnu divljač uz pomoć otrova. Sam otrov je odavno nestao, ostavljajući za sobom samo kameni vrh.

Strele bez otrova obično su veće, jer moraju da nanesu veću fizičku štetu tkivu životinje. Međutim, otrovnim strelama je dovoljno samo da rane plen u meri koja omogućava otrovu da dospe u krvotok.

Lovcima-sakupljačima u ranomezolitskoj Danskoj bilo je dostupno nekoliko otrovnih biljaka. Među njima su vodena kukuta, sremza, ljutić i paskvica, koje se navode kao mogući izvori toksina za vrhove strela.

Za razliku od toga, autori navode da su kameni vrhovi strela iz srednjeg i kasnog mezolita (6400–3950. pre nove ere) veći i da su korišćeni za lov na manji plen. Prema istraživačima, veličina vrhova strela korišćenih u ovom periodu ne ukazuje na upotrebu otrova.

Iznenađujuće je to što je lov uz pomoć otrova dobro poznat iz različitih arheoloških i etnografskih konteksta. Na primer, ricin, koji se dobija iz biljke ricinusa, doveden je u vezu sa aplikatorom otrova starim 24.000 godina u pećini Border Kejv (Border Cave) u pokrajini Kvazulu-Natal u Južnoj Africi.

Narodi San i Džuhoan iz Namibije koriste larve buba, kao i sok sukulentne biljke poznate kao bušmanski otrov (Adenium boehmianum). Mnogi drugi toksini i dalje ostaju neidentifikovani, iako je njihova primena kao pomagala u lovu dobro utvrđena činjenica.

Najstariji direktni dokaz o upotrebi otrovanih mikrolitskih (malih) oruđa potiče sa lokaliteta u skloništu Umhlatuzana u Kvazulu-Natalu. Otrov je verovatno poticao od lukovičaste biljke afričkog porekla zvane Boophone disticha.

Arheološki slojevi u kojima su ove otrovne strele pronađene datirani su na starost od 60.000 godina, što sugeriše da ova tehnologija ima duboke korene.

Da bi otrov bio efikasan, presudan je određen skup veština i mera opreza. Lovcima je potrebno detaljno poznavanje biljke ili životinje od koje se otrov sakuplja, tačan način njegove pripreme, koncentrisanja i mešanja, kao i najbolji način upotrebe toksina bez zagađivanja mesa ulovljene životinje.

To zavisi od poznavanja konkretnog otrova, a ponekad zahteva i odstranjivanje mesa oko rane načinjene strelom. Ključna razlika leži u tome što supstanca može biti smrtonosna kada dospe u ranu, dok se pri gutanju može veoma slabo apsorbovati.

Kada je reč o danskim nalazima, autori zaključuju o upotrebi otrova na osnovu veze između oblika vrha strele, veličine plena i dostupnosti otrovnih biljaka u životnoj sredini.

Njihova studija ukazuje na to da je upotreba otrova u ranom mezolitu verovatno bila uobičajena za lov na krupne životinje poput vapita i tura. Autori navode da bi buduće studije mogle direktno da testiraju postojanje sitnih tragova toksina.

Od oko 19.000. do 12.500. godine pre nove ere, lovci-sakupljači povezani sa kulturom Magdalenijen živeli su širom većeg dela zapadne i srednje Evrope. Trajanje i odlike ove tradicije razlikovali su se od regiona do regiona. Kako se Magdalenijen bližio kraju, pojavio se trend ka minijaturizaciji kamenih oruđa koja su koristile kulture naslednice. Nalazi iz Danske uklapaju se u taj trend.

Analize drevne DNK sugerišu da se nova populacija u to vreme širila Evropom. Autori najnovije studije smatraju da su efikasni otrovi za strele mogli biti jedna od tajni njihovog uspeha.

Otrovne strele nisu bile univerzalna tehnologija lovaca-sakupljača, ali su ih koristili mnogi lovački narodi u različitim delovima sveta. Danski nalazi otvaraju mogućnost da je ova strategija takođe oblikovala način na koji su mezolitski lovci izrađivali svoje sićušne kamene vrhove strela.

Ova studija pokazuje da se o drevnoj tehnologiji mogu izvesti važni zaključci, čak i u odsustvu samog toksina. Nešto o čemu vredi razmisliti tokom sledeće šetnje šumom.“

(Telegraf Nauka/The Conversation)