Analizirani ostaci lovaca-sakupljača iz Sibira: Kuga izazivala smrtonosne epidemije i pre 5.500 godina

Istraživači su rekonstruisali najstarije poznate genome kuge i po prvi put pokazali da su rani oblici kuge izazivali smrtonosne epidemije mnogo pre nego što je Crna smrt pokosila skoro polovinu stanovništva Evrope.

Kuga se obično povezuje sa pacovima, prenaseljenim srednjovekovnim gradovima i epidemijama koje su harale Evropom tokom i nakon srednjeg veka, saopštio je Univerzitet u Kembridžu.

Preporučujemo

Međutim, nova studija objavljena u žurnalu Nature pokazuje da je ova bolest bila smrtonosna još pre 5.500 godina, kada je ubijala ljude u malim, mobilnim zajednicama lovaca-sakupljača – davno pre nego što su razvoj poljoprivrede i gradova stvorili uslove koji se obično povezuju sa epidemijama kuge.

Međunarodna grupa istraživača analizirala je drevnu DNK iz ljudskih ostataka pronađenih na četiri groblja lovaca-sakupljača u regionu Bajkalskog jezera u istočnom Sibiru. Koristeći napredne tehnike sekvenciranja DNK, istraživači su rekonstruisali drevne bakterijske genome sačuvane u zubima, otkrivajući do sada nepoznate rane sojeve kuge.

- Na osnovu DNK kuge, genetske srodnosti žrtava, arheološke analize i datiranja pomoću radioaktivnog ugljenika, izgradili smo zaista jasnu i potpunu sliku o tome šta se dešavalo tokom ovih epidemija - rekao je dr Ruerid Maklaud, koji je sproveo istraživanje na univerzitetima u Kembridžu i Oksfordu i koji je prvi autor studije.

Studija kombinuje genetske i arheološke dokaze sa datiranjem radioaktivnim ugljenikom kako bi rekonstruisala kako su se epidemije širile unutar praistorijskih grupa.

- Pitanje da li su najraniji oblici kuge bili blagi ili virulentni bilo je predmet rasprave, ali naši nalazi pokazuju da su ovi drevni sojevi već tada bili izuzetno smrtonosni - rekao je profesor Eske Vilerslev sa Odeljenja za genetiku Univerziteta u Kembridžu i Univerziteta u Kopenhagenu, koji je rukovodio istraživanjem.

DNK bakterije Yersinia pestis – uzročnika kuge – otkrivena je kod 40 odsto ispitanih jedinki (18 od 46). To je veći procenat od onog koji se beleži u nekim srednjovekovnim masovnim grobnicama žrtava kuge.

Prethodne studije su pokazale da su ranim sojevima bakterije Yersinia pestis nedostajale neke genetske karakteristike koje su kasnije omogućile bubonskoj kugi da se efikasno širi preko buva i glodara kao domaćina. To je navelo mnoge istraživače na zaključak da je malo verovatno da su najraniji oblici kuge izazivali velike epidemije. Međutim, nova studija osporava tu pretpostavku.

Profil smrtnosti na dva najveća groblja pokazuje izuzetno visok broj dece i mlađih tinejdžera među mrtvima – što je decenijama zbunjivalo arheologe koji su radili na ovim lokalitetima.

- Neobično visok broj dece i kratak vremenski period bili su prava enigma koju pokušavamo da rešimo još od devedesetih godina prošlog veka. Otkriće da je uzrok bila kuga je izvanredno, ali ima savršenog smisla - rekao je arheolog Andžej Veber sa Univerziteta Alberta, glavni istraživač Arheološkog projekta Bajkal.

Datiranje pomoću radioaktivnog ugljenika pokazalo je da su se mnoge sahrane dogodile u veoma kratkom vremenskom razmaku. U nekoliko slučajeva, čini se da su braća i sestre ili roditelji i deca umrli i bili sahranjeni zajedno.

Drevni sojevi kuge takođe su nosili jedinstveni superantigen – genetski faktor koji proizvodi toksine i koji nije viđen kod istorijskih sojeva kuge. Superantigeni mogu izazvati ekstremne imune odgovore i povezani su sa teškim inflamatornim komplikacijama, što je verovatno povećavalo težinu infekcije.

- Ovo otkriće menja naše razumevanje najranijih izbijanja kuge: čak i pre nego što je bakterija razvila efikasan prenos putem buva, ovi drevni sojevi su, čini se, posedovali moćnu kombinaciju faktora virulencije koji su infekciju činili veoma smrtonosnom - rekao je viši autor Martin Sikora, vanredni profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Zajedno, ovi nalazi sugerišu da su najstarije poznate epidemije kuge možda već bile smrtonosne kao i kasniji istorijski oblici bolesti, naročito za decu, čak i bez prenosa putem buva.

Studija takođe podržava ideju da je kuga možda potekla iz centralne ili severoistočne Azije, pre nego što se kasnije proširila širom Evroazije preko rezervoara u divljim glodarima. Arheološki dokazi ukazuju na to da su ovi lovci-sakupljači bili u bliskom kontaktu sa mrmotima – velikim glodarima koji i danas nose kugu – a istraživači veruju da su se epidemije mogle širiti direktno sa zaraženih mrmota na ljude.

(Telegraf Nauka/University of Cambridge)