Najmisteriozniji rukopis dostupan svima, a niko nema pojma šta u njemu piše: Istraživač tvrdi da zna zašto

Da li postoji knjiga toliko drugačija od svih ostalih da niti iko zna da pročita ono što u njoj piše, niti iko zna kojim je jezikom pisana, niti o čemu je uopšte autor i pisao?

Odgovor je: DA.

Preporučujemo

Vojničev rukopis je, bez sumnje, najmisteriozniji rukopis na svetu.

I to ne od juče.

Antikvar Vilfrid M. Vojnič kupio je ovaj rukopis 1912. godine od jezuitskog Koledža Gislijeri. I od tada on privlači veliku pažnju istraživača i kriptografa, ali niko nije uspeo da napravi ni najmanji korak napred u razumevanju teksta.

Može da se proučava na internetu

Pritom, nije reč o delu koje je skriveno od očiju javnosti. Vojničev rukopis, čije je formalno ime Beinecke MS 408, čuva se na Univerzitetu Jejl, u Biblioteci retkih knjiga i rukopisa Bajniki i svako ko ima internet može da ga pregleda, prouči i pokuša da ga pročita.

„Napisan je neidentifikovanim pismom, napisao ga je nepoznati autor, a o rukopisu i njegovim značenjima raspravlja se od njegovog pojavljivanja na tržištu retkih knjiga 1912. preko poljsko-američkog antikvara Vilfrida M. Vojniča. Kriptografski pristup nije uspeo da dovede do dešifrovanja teksta, ako je uopšte reč o šifri, dok naučno ispitivanje pokazuje materijalnu konzistenciju sa rukopisima nastalim u 15. veku“, navodi se na sajtu Jejlove biblioteke.

Uprkos enigmi samog teksta, istorija rukopisa je relativno poznata, navodi se. Prvi potvrđeni vlasnik bio je imperator Svetog rimskog carstva Rudolf II (1576-1612), koji ga je kupio za 600 zlatnih dukata verujući da je reč o delu Rodžera Bejkona.

„Veza sa Bejkonom je čista spekulacija, a istraživanja su bacila sumnju i na tvrdnje da je bio u vlasništvu engleskog alhemičara Džona Dija (1527-1608/9)“, navodi se na sajtu.

Posle smrti Vojniča i njegove supruge Etel, završio je kod njihove prijateljice En Nil, a zatim je 1961. stigao do antikvara H. P. Krausa koji ga je poklonio biblioteci Bajniki osam godina kasnije. Od tada je napustio zgradu biblioteke samo jednom.

Čudan rukopis

Sam rukopis je izuzetno čudan. Na prvi pogled deluje kao naučni spis iz vremena poznog srednjeg veka ili renesanse. Ima oko 240 strana (sam broj, kažu stručnjaci, zavisi od toga kako se računaju presavijene i spojene strane), a veruje se da mu jedan broj strana nedostaje.

Najveći deo knjige predstavlja tekst pisan rukom, ali postoji i veliki broj ilustracija koje su izuzetno čudne istraživačima – prikazane su biljke koje nijedan botaničar još nije identifikovao, ucrtani su iznenađujući astronomski dijagrami i misteriozna sazvežđa, tu su znaci zodijaka, strukture koje nalikuju anatomskim crtežima ili mapama, kao i figure golih žena u čudnoj mreži cevi i bazena.

„Dugotrajnost misterije Vojničevog rukopisa svakako leži u njegovim ilustracijama, ali i u tekstu, koji je u potpunosti napisan jedinstvenim skupom simbola nepoznatog porekla i značenja. Rezultati nedavnih ispitivanja materijala nisu otkrili nikakve dokaze da je rukopis bilo šta drugo osim rukopisa s početka 15. veka, verovatno iz centralne ili južne Evrope. Nedavne lingvističke i kompjuterske analize otkrile su više o ovom čuvenom nepročitanom rukopisu, uključujući tematske obrasce, gramatičke strukture i pravopisna pravila, što sve približava zajednicu istraživača Vojničevog rukopisa razumevanju sadržaja kodeksa. Međutim, postoje i druge neobične odlike rukopisa koje vape za istraživanjem“, navodi se u studiji objavljenoj u julu ove godine u studiji u žurnalu Digital Medievalist, koju potpisuju Kolin Lejfild i Liza Fagin Dejvis.

„Vojničev rukopis se pokazao kao nerešiva zagonetka koja vekovima frustrira lingviste, kriptologe i bibliografe. Nova ideja izneta u ovom radu da: 1) ceo rukopis nije povezan pravim redosledom i 2) da je prvobitno zamišljen da se čita kao niz sekvencijalnih singuliona, a ne kao spojena knjiga, možda delimično objašnjava ovaj nedostatak uspeha. Knjigu čije su stranice poređane pogrešnim redosledom je teže čitati. Nadamo se da će lingvisti i kriptolozi ponovo razmotriti dosadašnji rad u svetlu ove hipoteze, uvodeći novu eru u istraživanju Vojničevog rukopisa“, zaključili su oni.

Korišćenje AI i zaključak

Uprkos ovome, jedan istraživač – Džonatan Groper sa Univerziteta Ratgers – objavio je u avgustu rad u kome tvrdi da zna zašto nikad niko neće uspeti da pročita Vojničev rukopis.

„Već 110 godina Vojničev rukopis prkosi svima koji su pokušali da ga pročitaju, uključujući i Vilijama Fridmana, najvećeg kriptoanalitičara koji je ikada živeo. Svakih nekoliko godina neko novo dešifrovanje dospe na naslovne strane i nestane u roku od nekoliko nedelja, a niko nije mogao da objasni sam obrazac neuspeha. Ovaj rad to objašnjava, i to brojkama“, naveo je on u studiji i dodao:

„Tokom jednog vikenda kriptoanalize vođene veštačkom inteligencijom (AI), nezavisno smo replicirali celokupnu statističku literaturu o rukopisu na osnovu dve nezavisne transkripcije, a zatim smo otišli i korak dalje. Rešavač kalibrisan na nulu pokazuje da se podudaranja naziva biljaka, na kojima počiva vek objavljenih rešenja, pojavljuju slučajno; ovo je prvi put da je centralni obrazac neuspeha u ovoj oblasti izmeren, a ne samo konstatovan. Uslovna entropija rukopisa isključuje svaku supstitucionu šifru na osnovu matematičke invarijante. Formalni testovi opovrgavaju hipoteze o numeričkim vrednostima i skrivenom dizajnu. Signal tematske povezanosti, koji je nakratko obnovio nade da tekst ima smisla, umire na 13 sigma pri kontroli rukopisa pisara.“

Pojavio se jedan strukturni zakon koji niko do sada nije izmerio: uzastopne linije predviđaju početne glifove jedna druge, što je na obe transkripcije potvrđeno na dvadeset pet standardnih devijacija, uz napomenu da je ova novina privremena do provere u arhivama zajednice, dodao je Groper.

„Naš zaključak, iznet u radu kao opklada koja se može dokazati netačnom, glasi: niko nikada neće pročitati ovu knjigu, jer u njoj nema ničega što bi se moglo pročitati“, zaključio je istraživač.

(Telegraf Nauka)