Odgonetanje misterije Ðavoljih strela: Stene teške 25 tona su pre 5.000 godina prenete 18 kilometara

Kad je reč o drevnim kamenim strukturama, Stounhendž je obično prvo zdanje koja nam padne na pamet. Međutim, u Jorkširu, još jedan preistorijski spomenik vekovima zbunjuje naučnike. Đavolje strele predstavljaju tri ogromna kamena u blizini Baroubridža na severu Engleske, iz vremena pre oko 4.500 do 5.000 godina. Visoke su do sedam metara i formiraju redak kameni niz u ravničarskom okruženju. Veruje se da su stene donete i podignute tokom kasnog neolita ili ranog bronzanog doba.

Svaki kamen je težak oko 25 tona i visok skoro sedam metara i nije jasno kako su se ove ogromne stene došle tamo. Naučnici sa Univerziteta u Jorku i Univerziteta Kertin misle da su rešili zagonetku. Njihova nova analiza sugeriše da su stene prebačene sa lokacije Brimam Roks, udaljene oko 18 kilometara.

Preporučujemo

„Lokacije u južnoj Engleskoj i Škotskoj privlače veliku pažnju, ali spomenici poput Đavoljih strela ostaju relativno slabo proučeni uprkos svom značaju”, rekao je dr Džim Liri sa Univerziteta u Jorku. „Sad smo dokazali da su neolitske zajednice prenosile nekoliko stena teških po 25 tona na daljinu od 18 kilometara preko Jorkšira, pretvarajući poznatu lokaciju u epski poduhvat stvaranja svetog terena”.

Đavolje strele su postavljene duž 174 metra na zapadnom obodu Baroubridža i stare su oko 4.500 godine, što ih čini jednom od najstarijih kamenih struktura u Ujedinjenom Kraljevstvu. Iako su malo mlađe od Stounhendža, one su više - sa visinom od skoro sedam metara.

Dok Đavolje strele stoje na šervudskom peščaru iz trijasa, same stene su sastavljene od peščara iz Peninskog basena. To je pokrenulo pitanje kako su dospele na lokaciju kod Baroubridža.

Neki stručnjaci tvrde da su ih tamo dovukli ljudi, dok su drugi ubeđeni da su ih preneli glečeri iz ledenog doba. Da bi okončali ovu raspravu, istraživači su analizirali minerale u stenama.

„Naše istraživanje pokazuje da kamenje nije jednostavno uzeto iz najbližeg dostupnog izvora – namerno je izabrano na zahtevnom terenu udaljenom 18 kilometara“, rekao je dr Entoni Klark, geohemičar sa australijskog Univerziteta Kertin.

Plampton Roks, lokacija bliža Đavoljim strelama, ranije je bila identifikovana kao verovatni izvor stena.

„Naša otkrića umesto toga ukazuju na Brimam Roks, što pokazuje da su preistorijski graditelji prenosili ove ogromne stene znatno dalje nego što se mislilo. Svaki kamen je težak više od 25 tona, tako da bi njihovo premeštanje zahtevalo izuzetno planiranje, koordinaciju i inženjersku veštinu“, kažu istraživači. „To nam govori da su preistorijski ljudi pridavali stvaran značaj samom pejzažu. Nije se radilo samo o praktičnosti — lokacija sa koje su stene poticale verovatno je imala značaj za njih”.

Iako danas stoje tri kamena, istorijski podaci sugerišu da se na lokaciji nekad nalazilo najmanje pet stena. Sredinom 16. veka, antikvar iz doba Tjudora Džon Liland registrovao je četvrti kamen, ali je decenijama kasnije rečeno da nedostaje.

Godine 1687, zabeleženo je da su meštani razbili kamen koji je pao, iskoristivši deo za izgradnju mosta Peg preko reke Tat i odnevši gornji deo na imanje Oldboro.

Zatim je u 19. veku antikvar Dž. R. Volbran saopštio da je još jedan pali monolit recikliran u spomenik visok 5,5 metara, izrađen u 15. veku u znak sećanja na Bitku kod Baroubridža iz 1322.

U novoj studiji, istraživači su uspeli da potvrde Volbranovu teoriju. Analiza minerala je dokazala da je ovaj srednjovekovni krst — koji danas stoji u Oldborou — isklesani deo davno izgubljene Đavolje strele.

„Đavolje strele inspirišu priče i izazivaju radoznalost generacijama. Lokalna legenda govori o Đavolu koji je stajao na brdu Hau u Norfoku i bacao džinovske kamene strele prema Baroubridžu, ali one nisu pogodile cilj i pale su tamo gde danas stoje“, kažu stručnjaci. „Iako folklor ostaje omiljeni deo priče o njima, divno je otkriti da je stvarno putovanje ovih stena podjednako izvanredno“.

Istraživanje otkriva direktnu vezu između Brimam Roksa i Đavoljih strela, povezujući dve izuzetne oblasti Jorkšira. Istraživači su otkrili novo poglavlje u priči o tim stenama i povećali razumevanje ljudi koji su oblikovali taj pejzaž pre više hiljada godina.

(Telegraf Nauka/Daily Mail)