Dve svemirske letelice blizu Merkura nakon skoro deset godina putovanja

Spojene letelice poznate kao BepiKolombo mogle bi ući u orbitu u novembru, pre nego što se razdvoje u decembru da bi proučavale čitavu planetu sa različitih visina.

Dve svemirske letelice na putu do Merkura napustile su svoj matični brod i krenule u završnicu skoro desetogodišnjeg putovanja do najmanje i Suncu najbliže planete u solarnom sistemu.

Preporučujemo

Povezane letelice evropske i japanske svemirske agencije odvojile su se po planu od svog nosača, ali su kontrolori morali strepeći da čekaju dva sata kako bi dobili potvrdu putem radio-signala. Ta ključna operacija je emitovana iz kontrolnog centra Evropske svemirske agencije u Nemačkoj, udaljenog više od 200 miliona kilometara.

Ako sve bude kako treba, spojene letelice poznate pod nazivom BepiKolombo će ući u orbitu oko Merkura u novembru, a razdvojiće se u decembru da bi mapirale i proučavale celu planetu sa različitih visina.

Lansirana 2018. godine, misija BepiKolombo je nazvana po italijanskom matematičaru koji je učestvovao u Nasinoj misiji Mariner 10 do Merkura tokom 1970-ih. Samo još jedna letelica, Nasin MESSENGER, istraživala je ovu zagonetnu, vrelu planetu koja je malo veća od Meseca.

„Kako je Merkur mali, a ipak čuva neke od najvećih misterija našeg solarnog sistema“, kažu naučnici.

BepiKolombo je već prešao više od 10 milijardi kilometara na svojoj zaobilaznoj ruti. Bilo je potrebno devet planetarnih proletanja kako bi se energija letelice dovoljno smanjila da bude uhvaćena u Merkurovu orbitu. Poslednje proletanje, u januaru 2025. godine, dalo je zapanjujuće fotografije Merkurovih udarnih kratera i vulkanskih ravnica.

Počev od sledećeg proleća, niz naučnih instrumenata na evropskoj i japanskoj letelici proučavaće magnetno polje koje okružuje Merkur, gustu unutrašnjost planete i geološke procese na površini, uključujući udubljenja, ili depresije, za koja naučnici veruju da ih razjedaju minerali koji isparavaju iz stena.

To je čudan svet suprotnosti. Na planeti gde temperatura može premašiti 427 stepeni Celzijusovih, polovi su hladni, sa dubokim kraterima u trajnoj senci koji su puni leda.

S obzirom na Merkurovu blizinu Suncu, inženjeri su morali da dizajniraju letelicu koja će izdržati „krajnje surove“ uslove. Naučne opservacije bi trebalo da počnu sledećeg proleća, pri čemu Evropska svemirska agencija snosi najveći deo troškova misije od 2 milijarde dolara.

(Telegraf Nauka/Huffington Post)