Srednjovekovnu Evropu je pogodilo 16 katastrofalnih poplava tokom samo dve godine

Ove intenzivne poplave predstavljaju najveći broj uzastopnih ekstremnih vremenskih događaja u poslednjih 700 godina.

U gradu Getingenu u Nemačkoj, u jednoj maloj crkvi je na krstu prikazan sin koji oplakuje gubitak oca, koji se udavio u poplavi 1342. godine. Poznat kao Magdalenina poplava, taj smrtonosni potop je bio jedna od najvećih prirodnih katastrofa koje su pogodile Evropu u poslednjih 1.000 godina.

Preporučujemo

Uprkos razaranju, istorijski zapisi o ovoj poplavi su oskudni. Istraživači sad sklapaju mnogo potpuniju, i katastrofalniju, sliku vremenskih prilika iz tog doba. Izveštavaju o dokazima za oko 16 poplava u nizu koje su pravile veliku štetu širom Evrope između kraja 1341. i 1343. godine. Reč je o najvećem broju dokumentovanih uzastopnih poplava u poslednjih 700 godina.

Serija poplava bi bila naročito razorna za srednjovekovnu Evropu. Mnogi gradovi i sela su se u velikoj meri oslanjali na reke radi transporta, trgovine i mlinova na vodeni pogon. Poplave bi udavile hiljade ljudi, dok bi još više umrlo zbog nestašice hrane i bolesti. Zgrade i domovi su bili uništeni, kao i putevi. To oštećuje centralni metabolizam gradova, kažu naučnici. I kao da to nije bilo dovoljno loše, posle ovih događaja ubrzo stiže Crna smrt, razorna kuga koja je usmrtila milione ljudi u Evropi.

Dakle, zašto su zapisi o ovim poplavama tako retki? Verske vođe tog vremena često su velike poplave predstavljale kao Božju kaznu. Crkveni dokumenti koji pominju katastrofe obično se bave teologijom i pokajanjem, a ne specifičnim detaljima o šteti ili datumima.

Istraživači sa Univerziteta za tehnologiju u Beču su u srednjovekovnim arhivama tražili bilo kakvo pominjanje poplava. Povezivanje više od 1.000 izvora pokazalo je da izveštaji nisu ukazivali samo na jednu poplavu koja se dogodila 1342.

Pošto osim Magdalenine poplave nisu bili poznati drugi događaji, istoričari su tom događaju često pripisivali izveštaje o ekstremnom vremenu ili poplavama čak i kad datumi nisu usklađeni. Na osnovu tih izveštaja — iz crkvenih tekstova, pravnih dokumenata, pa čak i privatnih spisa — istraživači su uspeli da povežu različite opise poplava sa kalendarom vremenskih prilika. Da bi sklopili te zapise, uporedili su događaje sa kasnije zabeleženim poplavama širom Evrope.

Rad je počeo je u Mađarskoj, gde su detaljnije administrativne beleške prikazivale više poplava u kratkom periodu. Ono što se desilo u Mađarskoj moralo se desiti i širom Evrope, smatraju istraživači.

Pronađeni su dokazi o poplavama duž Dunava u februaru 1342. godine, mesecima pre Magdalenine poplave, nakon čega su usledile letnje i jesenje poplave u severnoj Italiji i na Mediteranu.

Serija poplava takođe pomaže da se bolje objasne promene nakon 1343. godine. Pre toga, prevencija poplava nije smatrana odgovornošću vlasti. Međutim, u ovom periodu dolazi do promene, pošto vlasti prelaze sa obezbeđivanja isključivo verskih službi na izgradnju nasipa i kanala.

Ovaj rad pomaže u rasvetljavanju perioda klimatske tranzicije koja je donela početak Malog ledenog doba, obeleženog ekstremnim vremenskim prilikama sa povećanjem visokointenzivnih ciklona, vulkanskih erupcija i promena u arktičkom morskom ledu. Svi ti uslovi su mogli dovesti do serije velikih poplava.

Bolja slika o prošlim poplavama mogla bi pomoći u unapređenju sadašnjih i budućih klimatskih modela i poboljšanju upravljanja rizikom od poplava. Očekuje se da će se rizik od poplava u Evropi povećavati sa zagrevanjem klime. Ovaj rad osvetljava kako bi taj novi period klimatske tranzicije mogao izgledati. Razumemo više o načinima na koje ovi veoma ekstremni i veoma retki događaji nastaju, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Science)