Pronađen treći srebrnjak kneza Vladimira I Velikog u Novgorodu: Reč je o kovanici prvog tipa

Jednu od najranijih kovanica srednjovekovne ruske države – srebrnjak kneza Vladimira I Velikog ili Vladimira Svjatoslaviča (960–1015) – otkrila je ekspedicija Instituta za arheologiju Ruske akademije nauka (IA RAN) tokom iskopavanja na Sofijskoj strani Velikog Novgoroda.

Preporučujemo

Ovo je treći srebrnjak kneza Vladimira pronađen u čitavoj istoriji arheoloških istraživanja u Novgorodu: prvu takvu kovanicu otkrili su arheolozi 2010. na Desjatinom iskopu u Ljudinom kraju, a drugu 2023. godine na mestu rekonstrukcije zgrade Pomorskog centra kapetana N. G. Varuhina u Nerevskom kraju, saopštio je Institut za arheologiju.

Na jednoj strani srebrnjaka prikazan je knez koji sedi, u plaštu zakopčanom na grudima; u desnoj ruci drži krst na dugom držalju, dok mu je leva ruka pritisnuta na grudi. Kod levog ramena utisnut je kneževski znak – trozubac. S obe strane figure kneza nalazi se natpis zdesna nalevo: VLAD[IMIR A] SE EGO (SREBRO). Na drugoj strani nalazi se poprsje Isusa Hrista sa Jevanđeljem, a pored figure je natpis IS HS pod titlima. Kovanica je izrađena od srebra visokog kvaliteta. U davna vremena vlasnik ju je presekao napola; težina polovine kovanice iznosi 1,90 grama.

- Pronalazak trećeg Vladimirovog srebrnjaka u Novgorodu ima veliki naučni značaj. On proširuje opštu oblast rasprostranjenosti staroruskih kovanica, svedoči o ranim kontaktima Novgoroda i Kijeva, i pruža dodatne informacije o prvim decenijama postojanja Novgoroda, koje su veoma šturo zabeležene u pisanim izvorima - rekao je Petar Grigorjevič Gajdukov, savetnik direktora IA RAN i dopisni član RAN.

Tokom leta 2026. godine, Novgorodska ekspedicija IA RAN sprovodila je arheološka istraživanja koja prethode izgradnji hotela u jugoistočnom delu Ljudinog kraja u Velikom Novgorodu. Ova parcela se nalazi u samom srcu istorijskog dela grada: 130 metara južnije nalazi se iskop Trojicki-XVI, a 10 metara zapadno od istraživanog mesta prolazila je srednjovekovna Probojna ulica.

Istraživanja su pokazala da početak naseljavanja ove parcele datira s kraja 10. veka. Verovatno se u to vreme ovde nalazilo jedno veliko imanje koje je izlazilo na Probojnu ulicu. U granice iskopa ušao je njegov istočni deo sa stambenim i pomoćnim objektima koji su postojali od 11. do 15. veka.

Arheolozi su prikupili više od 600 pojedinačnih nalaza od gvožđa, obojenih metala, kostiju, ćilibara, stakla, kamena i gline, kao i veliki broj masovnih nalaza: fragmente keramičkih posuda, ostatke kože i raznovrstan osteološki materijal.

Najraniji kulturni slojevi sačuvali su tragove jama za otpad i stubove, kao i tragove brazda od oranja plugom. Zahvaljujući pronađenim fragmentima keramike i dirhemima Arapskog kalifata, arheolozi su mogli da datiraju najstarije naslage kulturnog sloja u kraj 10. i početak 11. veka.

Upravo ovde je 24. jula pronađena polovina srebrnjaka Vladimira Svjatoslaviča – treća kneževa kovanica pronađena u Velikom Novgorodu.

- Kao i dve prethodne kovanice, i treći srebrnjak je otkriven tokom spasilačkih iskopavanja Instituta za arheologiju RAN. Ovakva istraživanja su ubedljiva potvrda efikasnosti aktuelnog sistema organizacije spasilačkih iskopavanja u Novgorodu i drugim drevnim gradovima, što omogućava dobijanje novih, dragocenih materijala o istoriji srednjovekovne Rusije - istakao je Oleg Olejnikov, načelnik Novgorodske arheološke ekspedicije IA RAN.

Trenutno je registrovano oko 800 Vladimirovih srebrnjaka. Stručnjaci ih prema izgledu dele na četiri tipa, od kojih se prvi tip smatra najranijim. Istoričari veruju da je njihovo kovanje bilo povezano sa vremenom pokrštavanja Rusije, a izgled kovanica odgovarao je uzorcima vizantijskih miliaresiona, gde je na jednoj strani bio utisnut portret cara, a na drugoj – prikazi svetaca, Bogorodice i Spasitelja.

Kovanica pronađena u Novgorodu pripada prvom tipu Vladimirovih srebrnjaka. Smatra se da je ovaj tip kovanica bio najmasovniji.

Vladimir I Veliki bio je najmlađi sin Svjatoslava I (945-972) i veliki knez Kijeva. Iako je na početku vladavine bio paganin, prešao je na hrišćanstvo 988. i posle toga je pokrstio celu Kijevsku Rusiju.

(Telegraf Nauka/Институ́т археоло́гии Российской академии наук)