Psihoaktivne supstance su imale ključnu ulogu u razvoju andske civilizacije

Arheolozi odavno veruju da je kompleks Čavin, star 3.000 godina i smešten u visokoj i udaljenoj dolini u centralnim peruanskim Andima, bio centar rituala koji su uključivali droge. Crteži prikazuju psihoaktivne biljke i kamene glave ilustruju ljude koji se pretvaraju u zmije, ptice grabljivice i jaguare.

Takvi nalazi snažno ukazuju na izvođenje rituala koji menjaju svest. Godine 2016, pronađena je 21 koštena cevčica – analize su otkrile tragove duvana i nečeg mnogo snažnijeg: semenki drveta vilka, koje sadrže bufotenin, dimetiltriptamin (DMT) i 5-MeO-DMT, kombinaciju koja izaziva kratkotrajne, ali vrlo jake vizije.

Preporučujemo

Otkriće u Čavin de Huantaru, objavljeno u maju 2025. godine, stavlja u centar pažnje moć novih tehničkih dostignuća, od koji su neka izvedena iz farmaceutskog istraživanja, u cilju detekcije hemijskih i bioloških tragova droga i drugih supstanci na artefaktima starim hiljadama godina. „Decenijama se priča da su koristili psihoaktivne supstance“, kažu arheolozi. „Sad dobijamo direktnu potvrdu“.

Ova studija ima koristi od nedavnog istraživanja o upotrebi halucinogena u lečenju mentalne bolesti, što je doprinelo širem prihvatanju ovih supstanci. Dugo se smatralo da droge izazivaju bolest i zavisnost. Danas postoji nova otvorenost, što omogućava sredstva i privlači postdiplomce.

Postaje jasno da su rituali na bazi psihoaktivnih supstanci imali centralnu ulogu u nastanku andske civilizacije. Vođe rituala u Čavinu pozivale su elite iz drugih regiona da učestvuju u složenim ceremonijama usredsređenim na konzumaciju moćnih supstanci usred dramatičnog zvučnog i svetlosnog spektakla. „Tako su koristili proces izmene svesti radi uspostavljanja jakih nivoa autoriteta“, kažu istraživači.

Čavin je proizveo imitatore širom regiona. U narednim vekovima, narodi Tiahuanako i Vari gradili su na ovim tradicijama da bi učvrstili političku, društvenu i versku moć dok su se njihove teritorije širile na velika područja zapadne Južne Amerike.

Široko rasprostranjena ritualna upotreba droga počela je da opada tek sa usponom Inka posle 1200. godine nove ere; španski osvajači su ugušili preostale prakse nakon invazije 1532. godine. Iako su psihoaktivne supstance ostale u upotrebi u medicinske svrhe i verske svrhe malih razmera — mnoge se i dalje mogu kupiti na pijacama — njihov moćan i sveprisutan uticaj na andsko društvo gurnut je u senku.

Dolazak u Južnu Ameriku

Kad su ljudi stigli u Južnu Ameriku pre najmanje 15.000 godina, zatekli su ekološki raznolik kontinent neobično bogat psihoaktivnim biljkama. Botaničari procenjuju da više od 100 tamošnjih vrsta značajno menja ljudsku svest — više od dve trećine ukupnog globalnog broja. Južna Amerika je predstavljala ogromnu farmakopeju na otvorenom.

Koka, osnova za popularni stimulans kokain, buja u tropskim šumama na Andima. Kaktus San Pedro, bogat meskalinom, uspeva duž puste obale Pacifika, dok drvo vilka raste na suvim i kamenitim podnožjima zapadnih padina. Na istoku, loza i žbun koji rastu duboko u basenu reke Amazon mogu se kombinovati u tamnocrveni kuvani napitak zvan ajavaska, sposoban da izazove intenzivna vizuelna i psihološka iskustva.

Foto: Walters Art Museum, Public domain, via Wikimedia Commons

Dokazi sugerišu da su rana društva duž peruanske obale eksperimentisala sa psihoaktivnim supstancama još u trećem milenijumu pre nove ere. Čvršći dokazi su pronađeni u Čavinu, koji se pojavio 150 kilometara na sever do 1200. godine pre nove ere. Hram je bio u neprekidnoj upotrebi sve dok nije došlo do propadanja nakon zemljotresa oko 550. godine pre nove ere. Primetno je da mu nedostaju odbrambene strukture, palate ili znaci organizovane vojske. Čavin nije bio centar političke države, već lokacija za hodočašće koja je vekovima privlačila posetioce iz daljine.

Ovaj sistem se nije zasnivao na prinudi, kažu istraživači. Oni zamišljaju niz povezanih tajnih društava pod nadzorom šamana-sveštenika, koji su dočekivali poklonike iz čitavih centralnih Anda. Spoljni krug bi učestvovao u javnim ritualima na velikom kvadratnom trgu ispred glavnog hrama, dok je elita ulazila na intimniji kružni trg sa prikazima kaktusa koji proizvodi meskalin. Još uži krug je možda konzumirao vilko u podzemnim galerijama. Grnčarija pronađena u nekim od ovih galerija potiče iz raznih regiona severnog Perua, što sugeriše da su specifični prostori bili namenjeni za ekskluzivnu upotrebu gostujućih elita.

Ne slažu se svi sa ovom interpretacijom. Upozoravaju da još nema dovoljno dokaza da bi se razumelo šta se dešavalo u Čavinu, gde i radi čega. Međutim, čini se da je ovaj hram inspirisao ljude širom regiona, koji su pravili kopije. Oko 20 lokacija odražava njegov uticaj, kažu arheolozi. Takođe veruju da su se ti centri nadmetali, prilagođavajući svoje formule i rituale da bi privukli hodočasnike. Bilo je to vreme visoke kreativnosti i konkurencije, i ako niste pravili inovacije sa psihoaktivnim supstancama, bili ste prevaziđeni.

Mnogobrojni prikazi psihoaktivnih biljaka na posudama pronađenim duž severne obale Perua sugerišu da su ih koristili šamani-vođe koji su mogli da kontrolišu spiritualni svet. To je verovatno utrlo put kasnijem razvoju moći zasnovanoj na prinudi i ekonomskoj snazi, kažu istraživači. Pored drevnih slika, arheolozi u saradnji sa hemičarima traže molekularne ostatke supstanci.

Ritualni režimi

Ritualna upotreba psihoaktivnih supstanci kao što su ajavaska, kaktus i vilko imala je važnu ulogu u mnogim drevnim južnoameričkim civilizacijama. Iako crteži i statue odavno nagoveštavaju kako su se ove supstance nekad koristile, arheologija i moderne hemijske analize osvetljavaju ova iskustva koja menjaju svest — i način na koji su oblikovala carstva.

Među otkrićima su bili fragmenti čaša u obliku kaktusa. Ovo je prilično direktan dokaz da se San Pedro koristio unutar hrama, ali smo želeli hemijsku potvrdu za meskalin, kažu istraživači. Nisu uspeli da detektuju meskalin, ali je identifikovano 15 različitih vrsta lipida, masnih organskih molekula. Među njima su bili trigliceridi, najčešća vrsta masti u ljudskom telu. Iako to može ukazivati na kontaminaciju tokom iskopavanja, lipidi verovatnije potiču od razgrađenog meskalina. Radi testiranja te mogućnosti, izvršiće se poređenje sa fragmentima neritualnih posuda.

U julu 2024, u Boliviji je pronađena mala daščica koju su korisnici vilka upotrebljavali za ušmrkavanje psihoaktivnog praha. Procenjeno je da je artefakt iz perioda između 250. i 550. godine nove ere. Tada je grad Tivanaku na obalama jezera Titikaka u današnjoj Boliviji imao veliki značaj. Njegove slike, hramovi i pribor za drogu sugerišu versku tradiciju fokusiranu na ritualnu upotrebu praha vilka.

Posle 200. godine nove ere, narod Tiahuanako je proširio svoj uticaj na jug i zapad, i u roku od tri veka je njihova kultura stigla do severnog Čilea i Argentine i pacifičkih obala Perua. S obzirom na malo znakova vojnog osvajanja, arheolozi smatraju da su ritualna upotreba droge i njene verske osnove bili ključni za širenje načina života naroda Tiahuanako dok ta kultura nije propala oko 1000. godine nove ere.

Foto: Metropolitan Museum of Art, CC0, via Wikimedia Commons

Daščica svedoči o trgovini drogom koja je podržavala tu kulturu. Napravljena je od drveta tropske palme i izrezana u jednostavnom stilu uobičajenom za basen Amazona, više od 500 kilometara na istok, što sugeriše da je izolovana pećina u kojoj je pronađena bila stanica na ruti kojom se prenosila vredna roba — uključujući psihoaktivne biljke iz kišne šume ili sa istočnih padina Anda. „Postojale su mreže koje su počinjale u zelenom okeanu — Amazonu — i pružale se sve do Pacifika“, kažu istraživači. Lokalni narodi koji su imali kontakt sa trgovcima možda su prihvatili upotrebu droga — i prateće rituale.

Još dokaza o trgovini proisteklo je iz nedavne analize drugog otkrića. Godine 2018, pronađena je vrlo dobro očuvana kožna vrećica sa koštanim pločicama i cevčicama za ušmrkavanje iz perioda naroda Tiahuanako. U tom svežnju je otkriveno pet jakih psihoaktivnih jedinjenja, uključujući kokain. Među njima su bili DMT i bufotenin, ključni sastojci ajavaske — prvi dokaz da se biljkama povezanim sa moćnim amazonskim napitkom trgovalo do drevnih andskih visoravni, kao i prvi znak da su drevni Južnoamerikanci kombinovali različite medicinske sastojke.

Ovog leta je počeo rad na novootkrivenoj palati u Palaspati, na visiji južno od La Paza, glavnog grada Bolivije. Jedan od ciljeva jeste da se precizno lociraju mesta ritualne aktivnosti radi detaljnijeg ispitivanja, iako su politički nemiri skratili sezonu.

U međuvremenu, obilje pribora za drogu širom Anda svedoči o razmerama upotrebe tokom perioda naroda Tiahuanako, omogućavajući analizu ostataka.

U jednoj crkvi u planinama Perua, lokalni sveštenik je plaćao dečacima da pretražuju tamošnja groblja i druge drevne lokacije u potrazi za artefaktima, ali je kolekcija zanemarena nakon njegove smrti. Iako su predmeti kasnije prebačeni u lokalni muzej, tek treba da budu pažljivo proučeni.

Na jugu, u čileanskom selu San Pedro de Atakama, drugi katolički sveštenik je sakupio ostatke iz 11.000 godina duge istorije ljudi na tom području, ali na sistematičniji način. Među otprilike 400.000 predmeta su stotine pločica i cevčica za ušmrkavanje, špatule i nekoliko torbica.

Nedavno su takođe identifikovane cevi od ptičjih kostiju, korišćene kao špricevi za klistir, što je korisnicima omogućavalo da vilko apsorbuju u telo još efikasnije nego kroz nozdrve. Ovi artefakti imaju milimetarski precizne otvore za doziranje koji se mogu podešavati. Većina je iz grobova iz doba naroda Tiahuanako.

„Pribor za drogu je prisutan u otprilike jednom od tri groba“, kažu istraživači. „Pošto nije pokopavan sa ženama, to znači da je postojala visoka stopa upotrebe među muškarcima, oko 50%“. Stil se takođe razlikuje od onog koji je bio popularan u dalekom Tivanakuu. „Ovo nije bio uticaj koji je došao od neke osvajačke vojske“. Pretpostavka je da se radi o širenje ideologije bez centralne kontrole.

Međutim, San Pedro de Atakama je daleko od centralne oblasti i tamo se nije razvila viša klasa, što otežava povezivanje religije i rituala u Tiahuanako stilu sa ovim udaljenim mestom.

Prvo južnoameričko carstvo

Ono što se uveliko smatra prvim carstvom Južne Amerike proizašlo je iz grada Vari u dolini Ajakučo u južnocentralnim Andima oko 600. godine nove ere, neposredno nakon što je kultura Tiahuanako počela svoje širenje. Za razliku od naroda Tiahuanako, narod Vari je kombinovao vojnu silu i diplomatiju da bi proširio svoju teritoriju, često gradeći utvrđene objekte na vrhovima brda.

O prirodi društva Vari se i dalje se žustro raspravlja, iako ga većina naučnika vidi kao krutu hijerarhiju kojom je dominiralo nekoliko elitnih porodica, ali bez jake centralne kontrole. Ono je, takođe, možda koristilo moć psihoaktivnih supstanci.

Pločice za ušmrkavanje su praktično nepoznate na lokacijama kulture Vari, čak i u blizini naselja naroda Tiahuanako. Umesto toga, izgleda da je Vari elita više volela velike gozbe radi učvršćivanja svoje moći nad nižim klasama, kao i nad susednim elitama. Zajedničko iskustvo gozbe stvara bliskost.

Međutim, psihoaktivne supstance su možda pojačavale to iskustvo. Čini se da su barem neki proizvođači piva dodavali vilko. Prikazi mahuna vilka na posudama za gozbe kulture Vari pokazuju da je ta droga bila ključni deo njihovih rituala. Nedavno otkriće 13 semenki vilka među ostacima gozbi predstavlja dodatni dokaz da je ta supstanca stavljana u alkoholno piće. Pomešano sa pivom, samleveno seme stvara iskustvo koje je znatno manje intenzivno, ali traje mnogo duže nego kad se ušmrče.

Arheolozi kažu da je ovaj napitak sa semenjem vilka imao bitnu funkciju u ekspanziji kulture Vari do njene propasti oko 1000. godine. Studije su pokazale da slična supstanca, ajavaska, stvara povećanu empatiju i otvorenost koja može trajati mesecima.

Gozbe bi tako imale sličan produženi efekat koji bi goste povezivao sa domaćinima. To bi, pak, proizvelo entuzijazam za širenje Vari kulture i za radno zahtevne projekte navodnjavanja pustinja na visoravnima, iako je narod Vari takođe vodio tradicionalne vojne kampanje u cilju osvajanja teritorije.

Radi jače argumentacije, potrebno je pronaći hemijski potpis droge u nekoj čaši za pivo iz kulture Vari, iako će biti teško pronaći dokaze o vilku u vidu praha, zatim pomešanog sa tečnošću. To bi moglo biti neophodno da bi se uverile skeptične kolege.

Čini se da se broj arheoloških nalaza povezanih sa ritualnom upotrebom psihoaktivnih supstanci smanjuje posle 1000. godine, sa raspadom kultura Vari i Tiahuanako. Dva veka kasnije, mala etnička grupa Inka započela je pohod ka dominaciji u Andima, a pivo od kukuruza (čiča) potisnulo je stare psihoaktivne supstance. Dok se carstvo Inka širilo, ispijanje čiče je postalo centralni ritual na velikim trgovima, a taj napitak je bio uobičajeni metod naknade za rad.

Inkama je bilo važno stvaranje političkih saveza, a ne širenje verskog kulta. Carstvo Inka se na kraju prostiralo od Ekvadora do Čilea. Sama ta veličina je onemogućavala široku upotrebu jakih droga radi društvene kontrole. „Psihoaktivne supstance su problem za društva na nivou države“, kažu arheolozi. „One čine ljude kreativnijim i težim za kontrolu“. Supstance su ostale poznate i u upotrebi, iako su kasniji španski osvajači pokušali da uguše praksu koju su smatrali demonskom.

Istraživači očekuju više otkrića pomoću novog kapaciteta za testiranje. Na primer, analize bi jednog dana mogle dešifrovati filogenetske razlike između varijeteta koke. Povezivanje tih varijeteta sa specifičnim artefaktima moglo bi baciti svetlo na trgovinu preko velikih distanci i na kulturne uticaje koji su širili ovu moćnu supstancu koja menja svest pored druge vredne robe.

Međutim, drevni hemijski potpisi neće biti dovoljni za utvrđivanje kako su psihoaktivne supstance oblikovale drevnu politiku i verovanja. „Bitno je da se poveća broj iskopavanja i analiza, ali je isto tako važno poboljšati našu sposobnost da čujemo i drevni i sadašnji starosedelački svet u Andima“, kažu istraživači.

U toku su projekti, na primer, za prikupljanje ostataka psihoaktivnih supstanci sa predmeta starosedelaca Amazona, čime se stvaraju skupovi podataka za detekciju drevnih psihoaktivnih ostataka uz istovremeno sticanje znanja o savremenim praksama i verovanjima. Fizički, emocionalni i duhovni efekti koje kod ljudi danas proizvode ove moćne supstance takođe su korisni podaci.

U Čavinu se nastavlja sa iskopavanjima u cilju pronalaska još informacija o drevnim ritualima. U susedstvu se nalaze moderni hodočasnici koji žele da dožive moć psihoaktivnih supstanci u blizini drevnog hrama nekad posvećenog njihovoj upotrebi. Ovi posetioci mogu predstavljati neugodnost. Čak su podmićivali čuvare da bi noću ušli na lokaciju i šetali između trgova i galerija.

Međutim, njihovi motivi imaju dugu istoriju. Ove biljke su moćna oruđa znanja koja omogućavaju pristup različitim dimenzijama, kaže vlasnica jednog restorana i boravišta. Kao neplanirana posledica arheologije, podstaknuta naučnim napretkom, oni koji žele da učestvuju u psihoaktivnim ritualima ponovo idu na sveto putovanje u Čavin.

(Telegraf Nauka/Science)