Lasersko skeniranje iz vazduha otkrilo nepoznatu mrežu zajednica: Drevna civilizacija imala je milione ljudi

Akiri civilizacija prostirala se na području od oko 183.000 kvadratnih kilometara i gradila je velike centra za političke i ritualne svrhe, saopštio je Univerzitet u Helsinkiju

Lasersko skeniranje iz vazduha (LiDAR) otkrilo je da je multikulturalna civilizacija, koja je cvetala u jugozapadnoj Amazoniji između 600. godine pre nove ere i 850. godine nove ere, bila dom miliona ljudi. Akiri civilizacija prostirala se na području od oko 183.000 kvadratnih kilometara i gradila je velike centre za političke i ritualne svrhe, saopštio je Univerzitet u Helsinkiju.

Proučavajući reprezentativni deo ove oblasti istraživači su identifikovali ostatke više od 400 dobro očuvanih lokacija sa monumentalnom ritualnom arhitekturom, kao i neka kasnija naselja.

Preporučujemo

Primenom otkrića, predstavljenog u studiji u žurnalu Nature, na celokupnu teritoriju ove civilizacije naučnici su došli do, kako se navodi, oprezne procene da je postojalo više od 20.000 drevnih ceremonijalnih centara. Najveći poznati lokalitet prostire se na 50 hektara.

Koliko ljudi je živelo u Amazoniji u prvom milenijumu

Sveobuhvatna istraživanja i datiranje pomoću radioaktivnog ugljenika pokazali su da je teritorija Akirija, koja čini manje od 3 odsto Velike Amazonije, već na početku prvog milenijuma bila dom za između 1,25 i 3 miliona ljudi. Ovo osporava ranije, konzervativnije procene o populaciji celokupnog regiona Amazonije, koje su se kretale između jednog i deset miliona. Ukupna populacija Amazonije možda je brojala i desetine miliona ljudi.

- Naši nalazi potpuno menjaju razumevanje prošlosti Amazonije – rekao je Marti Parsinen, profesor sa Univerziteta u Helsinkiju i vođa istraživanja.

Akiri su ostavili dubok trag u amazonskom pejzažu. Palili su šume u kojima je dominirao bambus kako bi očistili zemlju za polja kukuruza, bundeve i manioke, kao i za monumentalne ceremonijalne centre i široke puteve koji su vodili do njih. Takođe su se bavili hortikulturom i planski uzgajali vredne vrste drveća.

- Istraživanje pokazuje da je ljudski uticaj na životnu sredinu Amazonije bio daleko veći nego što se ranije verovalo – primetio je Parsinen.

Pokazalo se da je prisustvo nekoliko vrsta drveća bogatih proteinima u ovom regionu, uključujući brazilski orah i breskvastu palmu, rezultat dugotrajne ljudske aktivnosti. Akiri su takođe podsticali širenje kulturološki značajnog drveća na račun drugih vrsta.

- Ovo ima direktne posledice na naše razumevanje biokulturne istorije regiona. Ova civilizacija je takođe uticala na proizvodnju i balans ugljenika u drevnoj Amazoniji, što bi trebalo bolje uzeti u obzir u budućim klimatskim modelima – dodao je Parsinen.

Letovi od 450 kilometara

Istraživanje je sprovedeno pomoću tehnologije LiDAR (lasersko skeniranje iz vazduha). Ova tehnologija mapira oblike terena ispod vegetacije i otkrila je hiljade tragova drevne civilizacije u ranije neistraženim delovima prašume. Lasersko skeniranje je obuhvatilo površinu od oko 4.500 kvadratnih kilometara, od čega je više od polovine korišćeno za sistematsku procenu zemljanih radova ove civilizacije.

- Leteli smo dugim, pravolinijskim rutama od oko 450 kilometara, mapirajući pojas širine oko jedan kilometar na svakih deset kilometara. To nam je omogućilo da pokrijemo što veću kontinuiranu površinu - kaže profesor Juha Hipasa Finskog instituta za geoprostorna istraživanja, koji je bio odgovoran za tehničko sprovođenje istraživanja.

Otkriveni objekti uključuju velike geometrijske oblike i prave puteve.

- Njihove različite dimenzije, oblici, metode gradnje i lokacije odražavaju specifične geografske i kulturne karakteristike regiona – primetio je Risto Kaliola, profesor sa Univerziteta u Turkuu.

Prema usmenom predanju starosedelaca, ovi centri su građeni da bi negovali odnose među zajednicama i sa drugim značajnim bićima, a služili su i kao mesta za okupljanja, političko odlučivanje i iskazivanje velikodušnosti poglavica. Ceremonije su uključivale ritualne plesove, muziku, gozbe, atletska takmičenja i igre loptom.

Civilizacija bez kamenih ruševina

O civilizaciji Akiri se još relativno malo zna. Njena teritorija bila je približno veličine današnje Sirije. Pošto u regionu nema kamena, nisu preostale kamene ruševine, ali monumentalni geometrijski zemljani radovi, poznati kao amazonski geoglifi. ipak otkrivaju razmere ove civilizacije.

Ime Akiri potiče od naziva koji su domorodački narodi koristili za reku Akre.

- Ovo nije bilo jedinstveno carstvo, već mreža mnogo različitih zajednica – rekla je Pirjo Kristina Virtanen, profesorka domorodačkih studija na Univerzitetu u Helsinkiju.

Nije poznato kojim jezicima su ove zajednice govorile, niti kako su sebe nazivale. Takođe nije poznato šta je izazvalo naizgled nagli kolaps ove civilizacije oko 850. godine nove ere. Otprilike u isto vreme, klasična civilizacija Maja u Centralnoj Americi takođe je doživela nagli pad.

(Telegraf Nauka/Helsingin yliopisto)