Da li je moguće imati gradove na Mesecu? Dvojica naučnika proračunala kolika je održivost lunarnih naselja

Otkriće vode na polovima Meseca podstaklo je spekulacije o tome da li možemo tamo da gradimo – gradove, industrijske zone, mesta gde ljudi rade i žive. Ali, da li ima dovoljno vode i možemo li je dovoljno efikasno koristiti?

U novom članku za Frontiers in Space Technologies, dr Martin Elvis i dr Džonatan Mekdauel odlučili su da to proračunaju.

Preporučujemo

Čak i uz najvelikodušnije procene dostupne vode i efikasnosti reciklaže, grad od milion ljudi trajao bi samo 100 godina pre nego što bi sva voda nestala. U gostujućem uvodniku za Frontiers, dr Elvis analizira šta možemo, a šta ne možemo da učinimo sa dostupnom tehnologijom:

„Otkriće vode u tamnim kraterima na Mesečevim polovima pokrenulo je ‚mesečevu groznicu‘ za uspostavljanjem baza, a zatim i sela, gradova i teške industrije. Koliko je ova ideja održiva?

Ubrzo nakon formiranja Meseca, asteroidi su ga bombardovali, stvarajući njegovu kraterima ispunjenu topografiju. U blizini Mesečevih polova postoje desetine kratera koja nisu videla direktnu sunčevu svetlost oko četiri milijarde godina. Mnoge od ovih hladnih ‚jama večne tame‘ su na temperaturi ispod minus 160 stepeni, formirajući ‚hladne zamke‘ u kojima se vodeni led neće sublimirati više od milimetra u milijardu godina, čak ni u vakuumu na površini Meseca. A vode za zamrzavanje ima: neki od tih asteroida doneli su je sa sobom. Od 2013. godine znamo da je ta voda još tu, možda čak i milijardu tona, zahvaljujući nizu misija koje orbitiraju oko Meseca i koje su mapirale verovatne lokacije sa sve većom preciznošću.

Prisustvo vode na lunarnim polovima menja sve što se tiče ljudskih poseta Mesecu. Odjednom postaje praktično zamisliti ‚lunarno selo‘ gde bi ljudi mogli da prežive bez uvoza svake sitnice sa Zemlje. Mogli bi da uzgajaju sopstvenu hranu i da imaju tuševe i funkcionalne toalete, za razliku od astronauta na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS). Ova mogućnost je podstakla ambicije ljudi poput Džefa Bezosa da premeste tešku industriju na Mesec i ciljeve Ilona Maska da tamo ima ‚samoodržive gradove‘. To su primamljive vizije, ali da li su dostižne?

Dobre vesti

Shvatili smo da možemo da napravimo prvu procenu izvodljivosti jednostavnim sagledavanjem koliko bi energije i vode koristila velika populacija na Mesecu i koliko dugo bi grad od 100.000 ili milion ljudi mogao tamo da opstane. Koliko je održiv grad na Mesecu?

Dobra vest je da energija, čak i bez nuklearnih reaktora, nije problem. To je zato što su ivice kratera koje sadrže jame večne tame skoro stalno izložene sunčevoj svetlosti. (Zato ih ponekad, pomalo netačno, nazivaju ‚vrhovima večne svetlosti‘.) Gore na tim visoko osvetljenim ivicama bilo bi moguće generisati tri gigavata električne energije koristeći tornjeve visoke kilometar, prekrivene fotonaponskim nizovima. Trebalo bi da bude moguće proizvoditi solarne panele na Mesecu. Silicijuma svakako ima u izobilju. Ovo bi čak moglo da omogući centre za AI podatke na Mesecu, postavljanjem u blizini tih sunčanih vrhova. To bi bio početak prave lunarne ekonomije.

Foto: JOE MARINO / UPI / Profimedia

Loše vesti

Loša vest je da, čak i uz pretpostavku da na početku imamo velikodušnih milijardu tona vode, bez reciklaže odgovor na naše pitanje o održivosti glasi da bi grad trajao samo nekoliko godina. Čak i u najboljem scenariju, sa 98% efikasnom reciklažom vode – istom onom koja se postiže na svemirskoj stanici – grad od milion ljudi ostao bi bez vode za nešto više od jednog veka. To je problem za održivo naseljavanje Meseca. A današnje najbolje procene količine vode na Mesecu su oko 30 puta manje od milijardu tona, što skraćuje vreme do nestanka vode za isti faktor. To znači da bi čak i mali grad ostao bez vode nakon samo desetak godina. Lunarno selo sa hiljadu ljudi, ili čak gradić sa 10.000 ljudi, bilo bi održivo nekoliko vekova ili duže.

Postoje potencijalna rešenja. Mogli bismo da poboljšamo efikasnost reciklaže vode za faktor pet ili više; da smanjimo potrošnju vode primenom novih tehnika kao što je vertikalna poljoprivreda; da uvozimo vodu, verovatno sa dostupnih asteroida; ili, jednostavno, da pronađemo još vode. Od svega ovoga, možda upravo ovo poslednje najviše obećava. Trenutne tehnike ispitivanja vode ne dopiru ispod površine više od nekoliko metara, dok se stenoviti materijal površinskog regolita obično proteže desetine metara u dubinu i može sadržati vodu u hladnim zamkama. Ako ambiciozni planovi svemirskih milijardera mogu da se ostvare, onda će pronalaženje više vode biti prvi korak.“

(Telegraf Nauka/Frontiers)