Eksperiment sa maslinovim uljem otkrio zašto bi deo arheoloških nalaza mogao biti pogrešno protumačen

Maslinovo ulje bilo je mnogo više od namirnice u antičkom svetu. Koristilo se u ishrani, medicini, verskim obredima, kozmetici, trgovini i svakodnevnom životu, zbog čega njegovi tragovi u arheološkim nalazima predstavljaju dragocene dokaze o razvoju drevnih civilizacija.

Međutim, novo istraživanje pokazuje da bi deo onoga što smo decenijama smatrali sigurnim dokazima mogao zahtevati novo tumačenje, jer samo zemljište može značajno da promeni hemijske tragove sačuvane u drevnoj keramici, prenosi SciTechDaily.

Preporučujemo

Kada arheolozi pronađu keramičku posudu staru nekoliko hiljada godina, ona retko sadrži vidljive ostatke hrane ili tečnosti. Ipak, zidovi keramike funkcionišu poput sunđera. Tokom upotrebe upijaju mikroskopske količine ulja, masti i drugih organskih materija koje mogu ostati zarobljene vekovima.

Savremene laboratorijske metode omogućavaju izdvajanje tih molekula i njihovu analizu. Na osnovu njihovog hemijskog sastava naučnici pokušavaju da utvrde šta se nekada nalazilo u posudi – vino, mleko, životinjska mast, pčelinji vosak ili biljno ulje.

Takve analize poslednjih decenija postale su jedno od najvažnijih oruđa moderne arheologije. Zahvaljujući njima istraživači mogu da rekonstruišu način ishrane, trgovinske veze, poljoprivredu i svakodnevni život ljudi koji su živeli pre više hiljada godina. Međutim, svaka metoda ima svoja ograničenja.

Na osnovu studije objavljene u Journal of Archaeological Science, istraživači su pokazali da hemijski sastav zemljišta može znatno promeniti molekule biljnih ulja tokom dugotrajnog boravka u zemlji. Posledica toga je da organski ostaci više ne izgledaju onako kako su izgledali u trenutku kada je posuda korišćena.

To znači da isti arheološki nalaz može dati različite rezultate u zavisnosti od toga u kakvom je zemljištu proveo narednih nekoliko hiljada godina. Da bi proverili ovu pretpostavku, istraživači nisu analizirali samo drevne posude. Odlučili su da naprave eksperiment kojim će pratiti kako zemljište menja maslinovo ulje.

Napravili su male keramičke uzorke od terakote, ispekli ih na način sličan proizvodnji antičke keramike, a zatim ih natopili maslinovim uljem. Posle toga uzorci su zakopani u dve potpuno različite vrste zemljišta.Jedno zemljište poticalo je iz savezne države Njujork i bilo je blago kiselo, dok je drugo doneto sa Kipra, gde preovlađuje krečnjačko, alkalno zemljište karakteristično za veliki broj mediteranskih arheoloških lokaliteta.

Pošto naučnici nisu mogli da čekaju vekove ili milenijume, proces starenja ubrzali su u laboratoriji. Keramički uzorci čuvani su na povišenoj temperaturi kako bi hemijske promene koje se prirodno odvijaju veoma sporo bile ubrzane u kontrolisanim uslovima. Na taj način mogli su da prate kako se organski ostaci menjaju tokom vremena.

Rezultati su pokazali da se maslinovo ulje u dve vrste zemljišta nije očuvalo na isti način.

U alkalnom zemljištu karakterističnom za istočni Mediteran pojedini molekuli počeli su da nestaju mnogo brže nego u kiselijem zemljištu. Upravo ti molekuli predstavljaju važne pokazatelje na osnovu kojih arheolozi prepoznaju biljna ulja.

Kada se oni izgube, hemijski „potpis“ maslinovog ulja postaje nepotpun. To ne znači da ulje nestaje bez traga. Naprotiv, ono ostavlja ostatke, ali njihov sastav više nije isti kao na početku. Zbog toga analiza može navesti istraživače na pogrešan zaključak o tome šta se zapravo nalazilo u posudi. U nekim slučajevima ostaci biljnih ulja mogli bi da liče na druge vrste biljnih masti, dok u drugim situacijama mogu podsećati na životinjske masti.

Drugim rečima, problem nije u laboratorijskoj analizi već u činjenici da je hemijski sastav uzorka tokom vekova izmenjen prirodnim procesima. Ovakvo otkriće posebno je važno za proučavanje antičkog Mediterana.

Maslinovo ulje predstavljalo je jednu od najvažnijih trgovačkih roba tog vremena. Izvozilo se širom Rimskog carstva, koristilo u grčkim polisima, bilo sastavni deo svakodnevne ishrane i jedan od simbola mediteranske ekonomije. Zbog toga je pronalaženje njegovih tragova u keramici često korišćeno kao dokaz trgovine između različitih oblasti ili kao pokazatelj razvoja proizvodnje maslina.

Novo istraživanje ne tvrdi da su svi dosadašnji zaključci pogrešni. Naprotiv, autori naglašavaju da brojni nalazi i dalje ostaju potpuno pouzdani. Međutim, smatraju da bi rezultate dobijene sa lokaliteta u krečnjačkim područjima trebalo tumačiti opreznije i uvek ih povezivati sa osobinama zemljišta u kojem je keramika pronađena.

Time se otvara jedno mnogo šire pitanje. Ako zemljište može toliko da promeni tragove maslinovog ulja, da li na isti način utiče i na druge organske ostatke? Isto pitanje odnosi se na vino, mlečne proizvode, životinjske masti, biljna ulja, smole i brojne druge materijale koje arheolozi pokušavaju da identifikuju pomoću hemijske analize.

Upravo zato istraživači smatraju da buduća biomolekularna arheologija mora mnogo više da poveže arheologiju, hemiju, geologiju i nauku o zemljištu. Više neće biti dovoljno analizirati samo molekule pronađene u keramici. Podjednako važno biće razumeti sredinu u kojoj je taj predmet proveo stotine ili hiljade godina.

Na prvi pogled moglo bi se učiniti da je reč o maloj tehničkoj ispravci jedne laboratorijske metode. Međutim, posledice mogu biti mnogo veće.

Ako se pokaže da je deo organskih ostataka pogrešno protumačen zbog uticaja zemljišta, naučnici će možda morati da preispitaju pojedine zaključke o trgovinskim putevima, ishrani, proizvodnji hrane i ekonomiji drevnih civilizacija. To ne znači da će istorija biti ispisana iz početka, ali znači da će postati preciznija.

Savremena arheologija sve više pokazuje da prošlost ne otkrivaju samo monumentalni hramovi, brodolomi ili kraljevske grobnice. Ponekad upravo nekoliko mikroskopskih molekula zarobljenih u običnoj glinenoj posudi može promeniti način na koji razumemo čitave epohe ljudske istorije.

Novo istraživanje zato predstavlja važan podsetnik da tragovi iz prošlosti nisu nepromenljivi. Vreme, voda, mikroorganizmi i hemijski sastav zemljišta nastavljaju da oblikuju arheološke nalaze mnogo nakon što su ih ljudi poslednji put koristili.

(Telegraf.rs / SciTech Daily)