Grobnica u Škotskoj iz gvozdenog doba: Uklonjen mozak i dalekosežne porodične veze

Teško je identifikovati pogrebne prakse u Britaniji iz gvozdenog doba (od oko 800. godine pre nove ere do 43. godine nove ere) jer ljudski ostaci retko opstaju. Međutim, svedočanstva su posebno prisutna na severozapadu Škotske, gde uslovi životne sredine pogoduju očuvanju kostiju.

Istraživači su ispitali dve individue, odraslu ženu i dečaka, sahranjene u niskoj kamenoj grobnici u Saderlendu.

Preporučujemo

„Znali smo da su na severozapadu Škotske, uključujući Severna i Zapadna ostrva, cirkulacija i depozicija ljudskih ostataka naročito izraženi“, kaže dr Laura Kastels Navaro sa Univerziteta u Jorku. "Pokušali smo da odgovorimo ko su te osobe i odakle su, kao i da li je postojala neka veza između njih i/ili sa drugim individuama".

Istraživači su primenili multidisciplinarni pristup, kombinujući osteologiju sa izotopskom analizom i analizom drevne DNK da bi dobili široku sliku o životima i odnosima tih individua.

Osteološki pregled je otkrio dokaze o modifikaciji kostiju nakon smrti. Možda najzanimljivije, žena je imala ogrebotine na unutrašnjoj strani lobanje, dok su se duge kosti (nadlaktice, podlaktice i natkolenice) sužavale prema krajevima. To sugeriše da joj je mozak namerno uklonjen i da su duge kosti zašiljene.

„Motivaciju za tako obimnu manipulaciju skeletnim ostacima je veoma teško protumačiti. Međutim, pažnja s kojom je ponovo sastavljena i položena u grobnicu sugeriše da je žena uživala određeni nivo poštovanja u svojoj zajednici“, kaže Navaro.

Izotopska analiza ukazuje da su obe individue verovatno odrasle oko 80 km jugoistočno od Loh Boralana, ali je drevna DNK pokazala da imaju genetske veze sa individuama sa ostrva Orkni, oko 175 km severoistočno od Loh Boralana, i sa poluostrva Eplkros, oko 225 km jugozapadno. Takođe su otkriveno da su dve individue bile bliski srodnici, što sugeriše da su porodične grupe bile veoma mobilne.

„Šire posmatrano, naše istraživanje pokazuje da su se preistorijske primorske zajednice povremeno kretale oko severne obale i Severnih ostrva Škotske, možda u malim grupama. To kretanje je omogućilo širenje i održavanje kulturnih praksi i tradicija“, objašnjava Navaro.

Sve u svemu, ova kombinacija nepoznatih postmortem modifikacija sa dokazima o znatnoj mobilnosti dodaje novi sloj našem razumevanju društvenih mreža u preistorijskoj Britaniji, sugerišući da su složene pogrebne tradicije održavane preko velikih udaljenosti zahvaljujući povezanosti zajednica gvozdenog doba.

"Iako nikad nećemo zaista znati njihovu motivaciju, tretman sahranjene individue ukazuje na visok nivo brige i pažnje od živih i na nastavak interakcije između živih i mrtvih", kaže Navaro.

(Telegraf Nauka/Phys.org)