Kad su i gde pripitomljeni konji? 6.000 godina kompleksne istorije
Konji nisu pripitomljeni u jednom jedinstvenom događaju u istoriji. To je bio spor, isprekidan proces pun prepreka, koji je trajao generacijama i dešavao se na velikim prostorima dok nije došlo do potpune domestifikacije ovih životinja nešto pre 2000. pre nove ere, piše EurekAlert!
- Konji su se već koristili na sofisticirane i rasprostranjene načine pre nego što smo mogli precizno da utvrdimo potpunu domestifikaciju. Taj jaz menja način na koji razumemo ljudsku istoriju – rekao je Volker Hajd, profesor Univerziteta u Helsinkiju, jedan od vodećih autora istraživanja, i dodao:
Preporučujemo
Ko su Japanci? Velika analiza DNK potpuno menja poreklo naroda i istoriju arhipelaga
Ovo je poslednji titan: Džinovsko stvorenje bilo je teško 27 tona i dugo 27 metara
- Uloga konja u velikim istorijskim događajima je gotovo nemerljiva, otuda i izreka da je svet osvojen na konjima.
Od masovnih kretanja evroazijskih nomadskih grupa, kao što su Huni, Avari, Mađari i Mongolsko carstvo, do njihove odlučujuće uloge u ratovanju (sve do Prvog i Drugog svetskog rata), konji su bili u središtu ljudskih sukoba i ekspanzije. Oni su takođe pratili konkvistadore preko Atlantika do Amerika i služili kao glavno prevozno sredstvo širom većeg dela sveta sve do uspona industrijalizacije i motorizacije.
Danas istinski divlji konji više ne postoje. Čak i za konja Prževaljskog, koji je dugo smatran živim reliktom divljine, sada se zna da potiče od ranih pripitomljenih populacija, što pokazuje koliko su ljudi duboko oblikovali populacije konja tokom vremena.
Tajming je važan. Između 3500. i 3000. godine pre nove ere, stepske populacije su počele da prodiru na istok i zapad preko Evroazije. Sa sobom su donele točak. Goveda su vukla prva kola. Konji su stigli u isto vreme. Jahač je mogao za nekoliko sati da pređe razdaljinu za koju su kolima bili potrebni dani, ali su obe inovacije bile ključne za mobilnost i transport, donoseći revoluciju u ljudsko društvo.
Istraživači sada povezuju taj skok u mobilnosti sa širenjem protoindoevropskih jezika. Konj je nosio ljude. A sa njima i reči. Jezici koji se danas govore širom većeg dela Evrope i Azije vuku korene od tih ranih jahača i vozača kola.
- Danas su konji izvor fascinacije, druženja i prijateljstva za mnoge ljude. Zbog toga je važno učiti o najranijim fazama odnosa između ljudi i konja i o tome kako je ovo jedinstveno partnerstvo prvobitno nastalo – rekao je Volker Hajd.
Studija je objavljena u žurnalu ScienceAdvances.
(Telegraf Nauka/EurekAlert!)