Eksperimenti sugerišu da su zubi nosoroga možda bili deo neandertalskog alata

Neandertalci su možda ne samo jeli nosoroge, moguće je i da su njihove izuzetno tvrde zube koristili kao specijalizovane alate za niz zadataka, poput obrađivanja ivica kamenih oruđa.

Arheolozi sa Aberdinskog univerziteta i Nacionalnog univerziteta za obrazovanje na daljinu (UNED) u Madridu bili su zbunjeni misterijom dokumentovanom na drevnim neandertalskim lokacijama kao što je Pere u Francuskoj. Dok je većina životinjskih ostataka pronađenih tamo predstavljala polomljene kosti, skoro 91% fosila nosoroga bili su izolovani zubi u jednom posebnom sloju.

Preporučujemo

Ovo je podstaklo istraživače da potraže i analiziraju zube nosoroga iz nekoliko arheoloških i paleontoloških kolekcija. Nakon pregleda zuba, otkrili su da su prekriveni obeležjima i udubljenjima koji nisu izgledali kao posledica žvakanja ili prirodnog propadanja. To ih je navelo da se zapitaju da li su neandertalci te zube koristili kao alatke.

Međutim, posmatranje fosilnih svedočanstava nije bilo dovoljno, pa su izvedeni eksperimenti sa zubima modernih nosoroga da bi se videlo kako su ih neandertalci mogli koristiti.

Moguće upotrebe su uključivale obradu oruđa od kremena i kvarca, oblikovanje kamenih strugača i korišćenje zuba kao malih podloga prilikom sečenja organskih materijala. Zatim su tragovi na modernim zubima upoređeni sa tragovima na fosilizovanim zubima nosoroga sa nekoliko neandertalskih lokacija, kao što su El Kastiljo u Španiji i Peš del Aze u Francuskoj.

Otkriveno je da su se tragovi na modernim zubima — naročito linearne brazde, udubljenja i mikrofrakture — blisko podudarali sa tragovima na fosilima. Eksperimenti su takođe pokazali da je gleđ zuba nosoroga dovoljno izdržljiva da podnese ponovljene udarce tokom aktivnosti obrade kamena.

„Ovaj rad predstavlja, prvi put, arheološke i tafonomske eksperimente na zubima današnjih nosoroga i sugeriše da ljudske aktivnosti - umesto prirodnih procesa sabijanja i abrazije - mogu izazvati tragove slične onima uočenim u arheološkoj evidenciji“, kažu autori studije.

Pošto su zubi nosoroga izuzetno kompaktni i izdržljivi, istraživači tvrde da su ih neandertalci možda namerno birali i prenosili radi ponovne upotrebe.

"Naši rezultati doprinose poznavanju neandertalskog ponašanja, tehničkim izborima i sposobnostima, dajući uvide u čovekovu upotrebu životinjskih resursa i proširujući raznolikost sirovina koje su neandertalci sakupljali i koristili".

(Telegraf Nauka/Phys.org)