Skrivena istorija na dnu lonca: Drevni Evropljani imali su neverovatan jelovnik

Skrivena istorija hrane i kulinarstva počela je da se otkriva zahvaljujući novim analizama ugljenisane hrane u drevnoj grnčariji.

Kombinovane analize  tima naučnika, koji je predvodila Lara Gonzales Karetero sa Univerziteta u Jorku, utvrdile su da su pre više hiljada godina evropske zajednice koristile su različite biljne i životinjske proizvode za pripremu složenih jela, objavio je SciMex.

Preporučujemo

Uobičajena tehnika za proučavanje ishrane drevnih kultura podrazumeva analizu masnih ostataka sa dna lonaca. Međutim, ova metoda je ograničena jer uglavnom pruža uvid samo u životinjske ostatke.

U novoj studiji, objavljenoj u žurnalu PLOS One, autori su kombinovali više tehnika, uključujući mikroskopski pregled i hemijsku analizu, kako bi identifikovali ostatke biljaka koje su jeli drevni evropski lovci-sakupljači-ribolovci.

Istraživači su ispitali organske ostatke pronađene u 58 komada grnčarije iskopane na 13 arheoloških nalazišta širom severne i istočne Evrope, koji datiraju između 6. i 3. milenijuma pre nove ere. Ovom metodom su pronađeni uzorci tkiva širokog spektra biljaka, uključujući trave, bobice, lišće i semenke. U mnogim slučajevima, biljni ostaci su pronađeni uz životinjske, najčešće riba i drugi plodovi mora. Tačne mešavine i sastojci varirali su od regiona do regiona, što najverovatnije odražava lokalno dostupne resurse, kao i lokalne kulturne običaje.

Ovi nalazi naglašavaju važnu ulogu biljaka i hrane iz vode u ishrani ranih Evropljana. Ovi rezultati takođe potkrepljuju ideju da su ove zajednice redovno koristile tehnologiju grnčarije za pripremu hrane i da je svaka kultura imala svoje složene kulinarske tradicije. Studija takođe pokazuje da kombinovanje više analitičkih tehnika može doneti detaljne uvide koje tradicionalne metode zanemaruju, naročito kada je reč o biljkama koje su drevni narodi jeli.

- Iako konvencionalna hemijska analiza teži da istakne komponente drevnih obroka životinjskog porekla, naš kombinovani mikroskopski pristup vratio je ove praistorijske recepte u fokus. Otkrili smo da lovci-sakupljači-ribolovci nisu živeli samo od ribe; oni su aktivno prerađivali i konzumirali širok spektar biljaka. Ovo istraživanje naglašava da, da bismo zaista razumeli drevnu ishranu, moramo izbliza pogledati ove naslage hrane – i to bukvalno! – naveli su autori studije.

Oni su napisali da „tipovi biljaka, uključujući divlje trave i mahunarke, sočne plodove ili bobice, zeleno povrće i korenje/krtole biljnih vrsta autohtonih za šire ekološko područje istraživanja, identifikovani su u ukupno 58 od 85 naslaga hrane putem mikroskopske analize“.

Kako se navodi u istraživanju, razlika u ishrani između praistorijskih stanovnika proučavanih prostora bila je zapanjujuća.

- Primera radi, Viburnum spp., jestiva bobica česta u većem delu Evrope, gotovo se nije koristila u zapadnoj Evropi, dok je duboko ukorenjena u istočnoevropskim kulinarskim tradicijama. Danas se Viburnum opulus, poznat kao crvena kalina, koristi u nizu jela i pića širom Poljske, Ukrajine i Rusije, zahvaljujući svojim nutritivnim i lekovitim svojstvima. Bobice su blago toksične ako se konzumiraju sirove, imaju gorak ukus i ispuštaju jak, prodoran miris tokom kuvanja. Na lokalitetu Zamostje 2, bobice kaline su se prvenstveno kuvale sa slatkovodnom ribom, što ih je činilo ukusnijim. Poznato je da je narod Nivhi sa ruskog Dalekog istoka konzumirao slično jelo pod nazivom Mos – slatki žele napravljen od usitnjene sušene ribe pomešane sa ribljom kožom, različitim bobicama i povremeno krtolama – piše u studiji.

(Telegraf Nauka/SciMex)