Da li su ovi znaci u stvari zapisi stariji 30.000 godina od prvog pisma? Neobična teorija naučnika iz Nemačke

Znaci na predmetima starim više od 40.000 godina, dugo smatrani običnom dekoracijom, mogli bi da predstavljaju rani oblik zapisivanja informacija i to desetine hiljada godina pre pojave prvog pisma. U to veruju lingvista Kristijan Benc sa Univerziteta Sarland i arheološkinja Eva Dutkjevič iz Muzeja praistorije i rane istorije u Berlinu, koji su analizirali predmete iz paleolita, saopštio je Univerzitet Sarland.

Preporučujemo

Oni su analizirali više od 3.000 oznaka na oko 260 predmeta koji datiraju iz perioda od pre 34.000 do 45.000 godina, prenosi Tajms.

Mnogi artefakti potiču iz pećina sa planinskog venca Švapska Jura u jugozapadnoj Nemačkoj, regionu poznatom po umetnosti iz ledenog doba. Među njima je i mala figurica mamuta isklesana od slonovače i figura „čoveka lava“ iz pećine Holenštajn-Štadel, koje su obeležene pravilnim redovima krstova, tačaka i zarezima. Slični nizovi se pojavljuju na alatima i predmetima širom Evrope.

- Naše analize pokazuju da ovi nizovi znakova nemaju nikakve veze sa današnjim sistemima pisanja, koji predstavljaju govorne jezike i koje odlikuje visoka gustina informacija. Nasuprot tome, znakovi na arheološkim predmetima se često ponavljaju – krst, krst, krst, linija, linija, linija. Ova vrsta ponavljanja nije odlika govornog jezika – objasnio je Kristijan Benc i dodao:

- Međutim, naši nalazi takođe pokazuju da su paleolitski lovci-sakupljači razvili sistem simbola koji ima gustinu informacija statistički uporedivu sa najranijim protoklinopisnim tablicama iz drevne Mesopotamije, koje su nastale 40.000 godina kasnije. Nizovi znakova u protoklinopisnom pismu su takođe repetitivni, a pojedinačni znakovi se ponavljaju sličnom učestalošću. U pogledu složenosti, ovi nizovi znakova su uporedivi.

- Figurine pokazuju veću gustinu informacija nego oruđa - izveštava arheološkinja Dutkjevič, koja je ranije bila kustos arheološkog parka Fogelherd u Švapskoj Juri.

Primena računarskih metoda iz lingvistike pokazala je da su sekvence ovih znakova izuzetno strukturirane i imaju sličnost sa zapisima proto-klinastim pismom, sistemom znakova koji se pojavio u južnoj Mesopotamiji oko 3.000 godina pre nove ere. Naučnici objašnjavanju da visoko predvidljiv niz zapisa (kao što je „krst, krst, krst, krst“) može da nosi mnogo manje informacija od raznovrsnijeg (na primer: „krst, tačka, krst, linija“).

Osim toga, istraživači naglašavaju da ova otkrića ne znače da su Evropljani iz kamenog doba „koristili reči ili gramatiku“, ali sugerišu da su razvili sposobnost vizuelnog zapisivanja podataka, desetinama hiljada godina pre izuma pravog pisma.

Arheolozi i lingvisti ističu da su ovo tek prvi koraci u razumevanju značenja ovih oznaka – da li su beležile vlasništvo, lovačke zapise, ritualno znanje ili nešto drugo, još nije utvrđeno.

- Postoji mnogo teorija, ali do sada je urađeno vrlo malo empirijskog rada - rekao je Kristijan Benc.

Kako se naglašava, u studiji se ne otkriva šta su ljudi kamenog doba beležili ovim znacima.

- Otkriće nam pomaže da suzimo moguće interpretacije – rekla je Eva Dutkjevič.

Studija je objavljena u žurnalu Proceedings of the National Academy of Sciences.

(Telegraf Nauka/Tanjug)