Najstariji poznati zapis alfabetom iskopan u grobnici u Siriji: Da li ovo potpuno menja istoriju pisma?

Jedan od 4 cilindra iz grobnice u Siriji... Foto: Glenn Schwartz, Johns Hopkins University

Najstariji dokaz alfabeta iskopan je u grobnici u Siriji, veruju istraživači Univerziteta Džon Hopkins. Glineni cilindar veličine prsta stariji je od dosad najstarijih poznatih natpisa za oko 500 godina, što bi moglo značajno da promeni pretpostavke o nastanku i širenju ove vrste pisma u ranim civilizacijama, a samim tim i potpuno promeni istoriju pisma, piše Phys.org.

- Alfabet je revolucionarizovao pisanje tako što ga je učinio dostupnim ljudima koji nisu deo kraljevske porodice i društvene elite. Alfabet je promenio način na koji su ljudi živeli, mislili i kako su komunicirali – rekao je Glen Švarc, profesor arheologije na Univerzitetu Džon Hopkins.

Preporučujemo

- Otkriće pokazuje da su ljudi eksperimentisali sa novom tehnologijom komunikacije mnogo ranije i na više različitih lokacija nego što smo dosad mislili – dodao je on.

Iskopavanja iz 2004. godine

Švarc će detalje otkrića predstaviti na godišnjem sastanku Američkog društva prekomorskih istraživača. Ovaj arheolog specijalizovan je za Bliski istok i razvoj urbanih naselja u Siriji. Sa kolegama sa Univerziteta u Amsterdamu 16 godina je radio na nalazištu u Tel Um-al-Mara, jednom od prvih urbanih centara srednje veličine u Siriji.

Upravo na tom nalazištu, arheolozi su otkrili grobnice iz ranog bronzanog doba. U najbolje očuvanoj otkriveno je šest skeleta, zlatni i srebrni nakit, posude za kuvanje, vrh koplja i keramička posuda. Do te posude pronađena su 4 cilindra od gline sa nečim što liči na alfabetski natpis na njima.

- Cilindri su izbušeni, pa pretpostavljam da su kanapom bili povezani sa drugim objektom da bi bili neka vrsta oznake. Možda je bio zapisan sadržaj posude ili ime osobe kojoj je pripadala. Bez mogućnosti da to prevedemo, možemo samo da spekulišemo – rekao je Švarc.

Korišćenjem datiranja pomoću metode radioaktivnog ugljenika C14 potvrdili su starost grobnice, predmeta i zapisa.

- Ranije su stručnjaci mislili da je alfabet izmišljen u ili oko Egipta posle 1900. godine pre nove ere. Ali ovi predmeti su stariji i iz drugog dela regiona, što znači da alfabet možda nastao na potpuno drugačiji način od onog na koji smo mislili – rekao je Švarc.

Kako je Univerzitet Džon Hopkins saopštio još pre 3 godine, ovi cilindri pronađeni su 2004. godine u grobnici za koju se veruje da je iz 2300. godine pre nove ere. Tek 2019. je utvrđeno da bi oznake na cilindrima mogle da budu alfabetski zapisi. Švarc je pre 3 godine objavio rad u kojem postavlja pitanje da li je zapis na cilindrima najstariji alfabet, ali, kako je tada sam rekao, u akademskim krugovima njegovo otkriće nije uspelo da privuče pažnju.

Najstarija pisma i pojava alfabeta

- Glavna pisma koja su se koristila u 3. i 2. milenijumu (mesopotamski klinopis i egipatski hijeroglifi) predstavljala su složenu mešavinu ideograma i slogovnih znakova. Tokom drugog milenijuma postoje naznake da se lokalno pismo razvilo na Levantu, koristeći po jedan znak za svaki glas. Ovaj mnogo jednostavniji sistem bio je preteča alfabeta koji je ušao u opštu upotrebu tokom 1. milenijuma pre nove ere. Ali najraniji nedvosmisleno alfabetski sistem, povezan sa kasnijim grčkim i najzad rimskim alfabetom, ne nalazi se sve do polovine 11. veka pre nove ere na jednom feničanskom natpisu u Tiru. Kako je i kada ovo feničansko pismo bilo uvedeno ili usvojeno u Egeju, još spada u pitanja oko kojih se vode naučne debate. (…) Iz sitnih ostataka sada je gotovo sasvim izvesno da je većina oblasti na Levantu koristila neku vrstu alfabetskog pisma u periodu počev od oko 1600. pre nove ere i kasnije – napisala je svojevremeno britanska istoričarka Ameli Kurt u knjizi Stari istok.

Veruje se da je feničanski alfabet, koji je imao samo 22 suglasnika od kojih su prva dva alef (bik) i bet (kuća) i dala naziv pismu, bio osnova za razvijanje starogrčkog, aramejskog, hebrejskog, arapskog pisma... Iz starogrčkog pisma su zatim razvijeni i latinica i ćirilica.

(Telegraf Nauka/Phys.org)