Potvrđen tačan datum erupcije Vezuva i razaranja Pompeje: Naučnici na kongresu doneli jasan zaključak

Erupcija Vezuva u kojoj su razoreni Pompeja i Herkulanum, što je jedna od napoznatijih tragedija u istoriji, dogodila se 24. avgusta 79. godine. To su potvrdili naučnici – arheolozi, istoričari, filolozi, geolozi… - na kongresu u italijanskom gradu Boskoreale organizovanom kako bi se razmotrili dokazi koji godinama podstiču intenzivnu akademsku debatu, prenosi RTVE.

Iako je datum 24. avgusta, naveden u pismima Plinija Mlađeg , tradicionalno bio najprihvaćeniji, razne alternativne hipoteze koje su smeštale erupciju u oktobar ili novembar dobile su na značaju zbog prisustva jesenjeg voća, kasnih grafita ili praznina u prepisu rukopisa.

Preporučujemo

Tokom kongresa stručnjaci su se složili da ova tumačenja proizilaze iz grešaka u prepisivanju i tumačenju srednjovekovnih rukopisa i štampanih izdanja iz 15. veka, i da ne postoje ubedljivi arheološki dokazi koji bi potkrepili drugi datum osim tradicionalnog.

Arheološkinja Helga Di Đuzepe, organizatorka kongresa, naglasila je da je 24. avgust, koji je zabeležen u pismima Plinija Mlađeg istoričaru Tacitu, najpouzdaniji i da ga nisu opovrgnuli nikakvi arheološki podaci.

Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

- Veoma je malo verovatno da je Plinije Mlađi pogrešio, i u svakom slučaju, niko nije uspeo to da dokaže - dodala je napominjući da drugi dokazi navedeni u prošlosti, poput novčića ili natpisa ugljem, ne dozvoljavaju precizno datiranje događaja.

Kongres je poslednjih dana prikupio i dokaze koji su ukazivali na hladniju klimu, poput studije profesora Ljorensa Alaponta sa Univerziteta u Valensiji o vunenoj odeći otkrivenoj u ostacima žrtava pronađenih u nekropoli Porta Nola, što je podstaklo teorije da je do erupcije došlo u jesen.

Međutim, Di Đuzepe je istakla da se jesen u 1. veku rimske ere nije poklapala sa sadašnjom i da je mogla da traje od avgusta do novembra, zbog razlika u položaju Zemlje u njenoj orbiti i u klimatskoj percepciji tog vremena.

Istraživači smatraju da glavni doprinos kongresa nije samo usvajanje 24. avgusta kao tačnog datuma erupcije, već usvajanje zajedničkog metodološkog pristupa.

Iako neki istraživači i dalje zagovaraju scenarije da je do tragedije došlo u jesen, u septembru ili oktobru, kongres je zaključio širokim konsenzusom o validnosti tradicionalnog datuma i o potrebi da se preispitaju arheološki podaci bez prisiljavanja njihovog tumačenja ka alternativnom datumu.(Telegraf Nauka/Tanjug)