Od obožavanja atletičara do masovne borbe na smrt: Neverovatna popularnost sporta u starom veku

Za fudbal se kaže da je najvažnija sporedna stvar na svetu. To i ne čudi ako se ima u vidu da milijarde ljudi širom sveta svake nedelje gledaju fudbalske utakmice, što sa tribina, što na TV-u. I da se u ovom sportu okreću milijarde evra, a fudbaleri su megazvezde. I to možda deluje kao novi fenomen, ali nije.

Dok je fudbal, danas ubedljivo najgledaniji sport na svetu, relativno nova vrsta takmičenja, pre više hiljada godina, u starom veku, narod je takođe obožavao sportiste, a zvezde su bili atletičari, borci, gladijatori… A i tada je narod, u ogromnim brojevima, odlazio na tribine da „jede, pije i navija“.

Preporučujemo

- Starogrčki pisac Isokrat (436-338. pre nove ere) jednom je primetio: „Mnogi gradovi smatraju da su oni koji se ističu u atletskim takmičenjima dostojni većih nagrada od onih koji, mukotrpnim razmišljanjem i trudom, otkriju nešto korisno“. Zašto su toliko ljudi opsednuti velikim sportskim događajima i velikim sportistima koji u njima nastupaju? – napisao je za The Conversation Konstantin Panedžajres, profesor klasike i istorije starog veka na Univerzitetu Zapadne Australije.

On je rešio da predstavi kratak pregled popularnosti sporta u starom veku, u Grčkoj i Rimu.

Četiri najvažnija sportska događaja

- Svi su čuli za Olimpijske igre u Staroj Grčkoj. Ove igre su se održavale na lokalitetu Olimpija, u Elisu. Najranije zabeležene Olimpijske igre dogodile su se 776. godine pre nove ere, ali je takmičenje možda postojalo mnogo pre toga vremena. Drevne Olimpijske igre trajale su više od 1.000 godina, završene su za vreme vladavine cara Teodosija Mlađeg (408-450). Ne zna mnogo ljudi da su Olimpijske igre bile samo jedan od četiri velika sportska događaja u antičkom svetu. Ostala glavna takmičenja u sportskom kalendaru bila su: Pitijske igre (od 586. p. n. e.), Istamske igre (od 582. p. n. e.) i Nemejske igre (od 573. p. n. e.) – napisao je Panadžajres i dodao:

- Sva ova takmičenja su prvenstveno bila atletska, iako su uključivala i neka muzička takmičenja. Pobednici Olimpijskih igara osvajali su maslinov venac koji su nosili kao krunu. Na Pitijskim igrama nagrada je bila lovorov venac, na Nemejskim igrama venac od lišća celera, na Istmijskim igrama venac od borovih iglica. Venci su bili cenjeni kao znak velike slave i izvrsnosti. Ova četiri događaja su se zajednički nazivala „periodos“ (što znači „ciklus“). Olimpijske i Pitijske igre održavale su se svake četiri godine. Nemejske i Istamske igre održavale su se svake dve godine.

Ovaj raspored, navodi, značio je da bi u ciklusu od četiri godine, prva godina obuhvatala Istamske i Olimpijske igre, druga godina Nemejske igre, treća godina Istamske i Pitijske igre, a četvrta godina Nemejske igre.

- Sportista koji je osvojio nagrade na sva četiri takmičenja u jednom ciklusu nazivao se „periodonik“ (što znači „pobednik ciklusa“). Biti periodonik bio je jedno od najvećih priznanja koje je bilo koji sportista mogao da postigne u antičkom svetu. Moderni ekvivalent je „Grand Slam“ u tenisu, kada igrač osvoji sva četiri glavna prvenstva (Australijan open, Rolan Garos, Vimbldon i US open) u jednoj godini. Neki antički sportisti, poput dugoprugaša Ergotel iz Himere (5. vek p.n.e.), postali su periodoniki dva puta – naveo je Panedžajres i dodao:

- Ljudi u antici su voleli da prisustvuju svim ovim igrama. Grčki govornik Dion Hrizostom rekao je da su ljudi koji su išli na igre imali jednostavne motive. Želeli su, kaže nam Dion, „da gledaju sportiste i da se najedu i napiju“. Navijači su sedeli na sedištima, jeli i pili, navijali za sportiste i slavili njihove pobede. Grčki pisac Filostrat (190-230) opisao je reakciju navijača na tribinama kada bi sportista pobedio: „Gledaoci skaču sa svojih sedišta i viču, neki mašu rukama, neki svojim odelima, neki skaču sa zemlje, a neki se hvataju sa svojim susedima od radosti… Ova zaista neverovatna dela čine da se gledaoci ne mogu suzdržati.“

Pomorska bitka sa 19.000 boraca

Stari Grci i Rimljani nisu takmičenja s nagradama za igre s loptom ili drugim vrstama sportskih aktivnosti, napisao je profesor klasike i istorije starog veka.

- Za Grke su atletika i trke konja bile najvažnije. Rimljani su uživali u stvaranju ogromnih borbenih spektakla koji su uključivali gladijatore ili brodove. Na primer, da bi zabavio narod, rimski car Klaudije (10. p. n. e. – 54. n. e.) organizovao je pomorsku bitku sa 19.000 boraca na jezeru Fucinus. Kriminalci iz rimskih zatvora dovedeni su da se bore jedni protiv drugih do smrti u ovom sumornom spektaklu. Prema istoričaru Tacitu (56-120), ljudi su hrlili iz cele Italije da vide ovaj događaj: „Obale, brda, planinski vrhovi, formirali su neku vrstu pozorišta, ubrzo ispunjenog nebrojenom masom, iz susednih gradova, i delom iz samog Rima“ – napisao je Panedžajres i zaključio:

- Iako je malo verovatno da će Australijanci uskoro moći da gledaju masovne borbe do smrti na stadionima, čini se da se ljubav ljudi prema velikim sportskim spektaklima nikada neće nestati.

(Telegraf Nauka/The Conversation)