Gladijatori su bili buce, a ne borci čeličnih trbušnjaka: Istraživanje baca novo svetlo na borbe u areni

Gladijatorske borbe predstavljene na mozaiku iz 2. veka Foto: Cameraphoto / akg-images / Profimedia

Gladijatori su bili su pravi simbol muškosti, zvezde 1. veka u Rimskom carstvu. Bili su toliko popularni da su čak i slobodni građani pokušavali da u borbi sa ovim robovima zarade novac i steknu slavu. Ipak, sve što se zna o gladijatorima iz arheoloških istraživanja pokazuje da njihova ishrana i fizički izgled nisu bili kao na slikama iz antike ili u popularnoj kulturi, pokazuju istraživanja naučnika, a piše Arkeonews.

Gladijatori su uglavnom jeli žitarice, a meso veoma retko, pokazuju podaci sa groblja u Efesu, u današnjoj Turskoj, koja su otkrili istraživači sa Medicinskog univerziteta Beča u Austriji i Univerziteta u Bernu u Švajcarskoj.

Preporučujemo

U rimsko doba, industrija zabave bila je veoma važna. Upravo zbog toga širom carstva postojalo je više od 100 gladijatorskih škola. Većina njih bila je koncentrisana oko Koloseuma, a najveća – Ludus Magnus – bila je tunelom povezana sa ovom monumentalnom arenom u Rimu.

Čuveni rimski pisac Plinije opisao je da gladijatori jedu ječam, jer se u Rimu smatralo da ječam daje snagu. Uz to su jeli ovsene pahulje i sušeno voće.

Takođe, ispitivanje njihovih kostiju pokazalo je da su pili piće napravljeno od pepela biljaka, svojevrsni tonik za poboljšanje zdravlja i oporavak. Gladijatori su bili značajna investicija njihovih vlasnika, pa se mnogi čude kako nisu imali više mesa u ishrani. Istraživači smatraju da je razlog taj što je njihovim vlasnicima značilo da borci imaju višak sala kada se bore u areni jer im je ono predstavljalo dodatni sloj zaštite za nerve i mišiće. Kao rezultat toga, posekotine su bile manje smrtonosne.

Gojaznost je predstavljala i dodatak za zabavu publike – zbog sala su rane bile pliće, pa su gladijatori mogli da nastave borbu i nakon povreda, a sve je delovalo još krvavije nego normalno.

Kada su koristili ekstremno oštra oružja, gladijatori su se borili skoro bez ikakvog oklopa. Treneri nisu želeli da njihovi gladijatori stradaju posle samo nekoliko meseci treninga, pa su ih terali da jedu kako bi dobili salo kao vid oklopa. Rezultat toga značio je da gladijatori nisu bili snažni sportski tipovi sa pločicama na stomaku, čeličnim trbušnjacima, već su morali da imaju i jedan sloj masnoće. Većina gladijatora bili su zarobljenici ili osiromašeni građani koje je od smrti štitili samo snaga, izdržljivost i sposobnost brzog oporavka.

Veruje se da su gladijatorske borbe počele u 3. veku pre nove ere kao ritual žrtvovanja nedavno preminulim plemićima. Nakon Spartakovog ustanka 73. godine, rimska država preuzela je veću kontrolu nad igrama i većina gladijatora bili su u carskim školama. Kada je Avgust postao imperator, one su postale glavni deo zabave za mase u Rimu.

(Telegraf Nauka / Arkeonews)