Rimska mermerna glava na Krimu identifikovana kao Laodika, žena koja je obezbedila slobodu svom gradu

Međunarodni tim arheologa i naučnika rešio je misteriju koja je počela pre više od dve decenije. Godine 2003, tokom iskopavanja na prostoru antičkog grčkog grada Hersones Taurijski – današnji Sevastopolj na Krimu – istrživači su pronašli izuzetno dobro očuvanu mermernu glavu rimske gospođe.

Nakon višegodišnjeg interdisciplinarnog istraživanja, skulptura je sad identifikovana kao portret Laodike, značajne žene čiji politički uticaj je pomogao njenom gradu da obezbedi specijalan slobodni status pod rimskom vladavinom.

Preporučujemo

Mermerna glava je pronađena u suterenu velike rimske kuće od 718 kvadratnih metara u blizini teatra i agore Hersonesa. Za razliku od većine antičkih skulptura, koje su obično otkrivene bez konteksta, ova se nalazila u dobro definisanom arheološkom sloju. Pored nje su bili novčići, grnčarija i keramički oltar koji prikazuje Artemidu i Apolona. Jasan kontekst pronalaska omogućio je istraživačima da odrede njegovu starost i analiziraju ga izuzetno precizno.

Iako oštećena – nos i delovi lica su slomljeni pre zakopavanja – glava je zadržala izvanredne detalje. Donji deo vrata je imao udubljenje za metalni klin, što je značilo da je nekad bio prikačen za statuu celog tela, visoku skoro dva metra, verovatno izloženu u javnom prostoru kao što je gradska agora. Prisustvo u kućnom sloju sugeriše da je bila premeštena nakon što je statua razmontirana.

Da bi otkrili istoriju skulpture, istraživači su kombinovali tehnike iz arheologije, hemije i istorije umetnosti.

Radioaktivno datiranje drvenog uglja iz okolnih slojeva suzilo je odlaganje glave na period između 60. i 240. godine nove ere, najverovatnije kasni drugi vek.

Izotopskom analizom je utvrđeno da je mermer poreklom iz paroskih kopova u Grčkoj, poznatih po sjajnom visokokvalitetnom kamenu za ekskluzivne narudžbine.

Mikrohemijsko i rendgensko fluorescentno ispitivanje detektovalo je tragove crvenog pigmenta gvožđe-oksida i dokaze o drevnoj popravci, što pokazuje da je statua bila pažljivo održavana.

Analiza tragova alata otkrila je skulptorski proces, sa barem 11 različitih dleta, strugača i sredstava za brušenje.

Glava reflektuje spoj rimskog realizma i grčkog idealizma. Dok se sa strana lica vide bore, olabavljena koža i ostarele uši, spreda su crte mekše i elegantnije. Frizura, modifikovana verzija popularne „dinje“, povezuje portret sa modom viđenom u prikazima carica kao što je Faustina Starija.

Prekretnicu su predstavljali natpisi u Hersonesu. Jedno postolje slavi Laodiku, ćerku Heroksena i suprugu Tita Flavija Partenokla, čoveka iz jedne od najbogatijih porodica u gradu. Spomenik, datiran u drugu četvrtinu 2. veka nove ere, pokazuje da je grad podigao statuu u znak priznanja njenih zasluga.

Naučnici povezuju ovo sa značajnim događajem: uspešnim dobijanjem statusa slobodnog grada za Hersones pod carem Antoninom Pijem u 140-im godinama nove ere. Iako tačna priroda Laodikine uloge nije poznata, činjenica da joj je bila posvećena javna statua sugeriše da se njen uticaj smatrao bitnim.

Laodikin portret dovodi u pitanje pretpostavke o ulozi žena u politici u rimskim provincijama. Iako su gazdarice tradicionalno bile ograničene na kućnu sferu, njen primer pokazuje kako su žene iz visokog društva mogle oblikovati diplomatiju i građanski život, čak i na periferiji carstva.

Hersones, strateški lociran na obali Crnog mora, nije bio običan grad. Njegov opstanak je zavisio od balansiranja između nezavisnosti i lojalnosti Rimu, a porodice kao Laodikina bile su bitne u tim pregovorima.

Mermer sa ostrva Paros ističe njen visok status – svetao, skup i povezan sa božanskim sjajem. Takav materijal je bio retko korišćen izvan velikih centara i naglašava veličinu, kako Laodike, tako i ambicija grada.

Danas, Laodikina mermerna glava predstavlja ne samo delo antičke umetnosti, već i svedoka istorije. Putem mukotrpnog interdisciplinarnog istraživanja, Laodika je izvučena iz anonimnosti i njena priča otkriva da su žene doprinosile političkom životu u rimskim provincijama.

Njen portret – spokojan i realističan, monumentalan i intiman – premošćava kulture i ere. Otelovljuje spoj grčke umetnosti, rimske političke kulture i lokalnog građanskog identiteta. I najvažnije, osigurava da Laodikina bitna uloga u obezbeđivanju slobode za njen grad nije zaboravljena skoro 2.000 godina kasnije.

Istraživači zaključuju da ovo otkriće demonstrira kako moderna nauka može da oživi zaboravljene glasove davnih vremena, pokazujući da su žene poput Laodike bile ne samo posmatrači istorije, već aktivni učesnici u oblikovanju svog sveta.

(Telegraf Nauka/ArkeoNews)