Praistorijski ljudi jeli su nešto ekstremno grozno? Misteriozni hemijski potpis otkrio tajnu neandertalaca

Misteriozni hemijski potpis pronađen u ostacima neandertalaca možda je konačno objašnjen. To bar veruju naučnici iza studije objavljene u Science Advances.

Ovo neverovatno otkriće dopunjuje sliku o tome kako su se naši najbliži rođaci hranili, piše Nature.

Preporučujemo

Naučnike je dugo zbunjivala činjenica da kosti neandertalaca (Homo neanderthalensis ili Homo sapiens neanderthalensis) iz kasnog pleistocena sadrže izuzetno visoke nivoe izotopa azota koji se obično viđaju kod ekstremnih mesoždera kao što su hijene i vukovi. Što više mesa životinja jede, to više azota-15 njeno telo skladišti, a predatori na vrhu lanca ishrane imaju najviše količine.

- Ali naša creva nisu creva mesoždera. Naša jetra može da obradi samo određenu količinu proteina – rekao je Brus Hardi, antropolog sa Kenjon koledža u Gambiru, u SAD.

Zbog toga su nivoi izotopa azota kod ovih praistorijskih ljudi delovali neverovatno visoko.

Trulo meso i crvi

Melani Bizli, antropološkinja s Univerziteta Perdju u Vest Lafajetu, i njene kolege zapitali su se da li su neandertalci, umesto da su se prejedali ogromnim količinama mesa, podizali nivoe 15N pripremajući hranu na neki jedinstven način.

Bizlijeva, glavna autorka studije, bila je inspirisana istorijskim primerima starosedelačkih grupa koje su konzumirale nešto što je nama danas ekstremno grozno - trulo meso, kao i crve ili larve muva koji se njime hrane.

- Pomislite na fermentaciju. Truljenje je slično. Neko sa Zapada bi rekao da meso truli, ali to je zapravo metod čuvanja hrane kako bi se meso razgradilo – dodala je ona.

Da bi videli da li su neandertalci možda sledili isti recept, Bizli i njene kolege su nabavili uzorke mišićnog tkiva sa 34 donirana ljudska leša koji su proveli dve godine u procesu truljenja u Centru za forenzičku antropologiju Univerziteta u Tenesiju, u Noksvilu. Otkrili su da su nivoi azota-15 u mesu rasli kako se ono raspadalo, a kada su uzeli uzorke stotina larvi u tkivu, izmerili su do 43 promila izotopa u crvima u poređenju sa do 8 promila u tkivu.

Oba rezultata sugerišu da bi, ako su neandertalci jeli trulo meso i crve, to moglo biti održivije objašnjenje za njihove zbunjujuće visoke nivoe azota-15 nego jedenje nemoguće velikih količina mesa. I verovatno je to potpuniji obrok od konzumiranja samo proteina, navela je Bizlijeva.

- Kada imate posno meso i masnog crva, konzumirate potpuniji nutrijent – dodala je.

Amanda Henri, bioarheološkinja sa Univerziteta u Lajdenu u Holandiji, kaže da studija proširuje naš pogled na lanac ishrane. Ali, kaže ona, rezultati bi imali veću težinu kada bi istraživači takođe proučavali crve i meso životinja koje su neandertalci zaista jeli, kao što su jeleni.

- Čak i tada biće teško sa sigurnošću reći da li su naši drevni srodnici jeli larve muva. Bez izotopa ili drugog markera koji je specifičan za konzumaciju crva, biće zaista teško dokazati da se to dešavalo – rekla je Henrijeva.

Druga objašnjenja

Hervi Bočeran, biogeolog sa Univerziteta u Tibingenu u Nemačkoj, kaže da uslovi studije verovatno ne oponašaju blisko okruženje drevnih neandertalaca. Neandertalci su verovatno čuvali meso u raznim udaljenim skladištima koja su ga donekle očuvala, kaže on, što znači da bi se ono raspadalo drugačije od tela u forenzičkoj laboratoriji. On takođe misli da bi mogla postojati i druga objašnjenja, bez crva, za nivoe azota-15 kod neandertalaca.

Da bi bolje simulirala ekvivalentnu situaciju, Bizli se nada saradnji sa starosedelačkim grupama koje još uvek praktikuju metode truljenja mesa, i da testira hranu koju pripremaju.

- Priznajemo privremenu prirodu ovih zaključaka i podstičemo dalja istraživanja - pišu ona i njene kolege u svom radu.

(Telegraf Nauka/Nature)