Najstariji otisak prsta na svetu je neverovatan trag: Da li imamo odgovor na jedno od najvažnijih pitanja?

Jednog dana pre oko 43.000 godina, jedan neanderatalac naišao je na veliki granitni oblutak na prostorima današnje centralne Španije. Kamen i njegove konture zapale su mu za oko, piše Gardijan.

Nešto u obliku tog kamena bogatog kvarcom – možda njegova neobična sličnost sa izduženim licem – nateralo ga je da ga podigne, prouči i, na kraju, da umoči jedan od svojih prstiju u crveni pigment i pritisne ga o ivicu oblutka, tačno tamo gde bi na tom „licu bio nos“.

Preporučujemo

Čineći to, ostavio je za sobom ono što se smatra najstarijim potpunim ljudskim otiskom prsta na svetu, na onome što bi izgledalo kao najstariji primerak evropske prenosive umetnosti.

Ovo otkriće, koje bi moglo obogatiti naše razumevanje o tome kako su neandertalci videli i tumačili svet i odgovoriti na najvažnija pitanja o našim najbližim rođacima, izašlo je na videlo nakon skoro tri godine istraživanja tima španskih arheologa, geologa i policijskih forenzičara.

Tim koji je pronašao oblutak, dugačak nešto više od 20 centimetara, u maloj pećini San Lazaro odmah je primetio da je neobičan. Nije izgledalo da je korišćen kao čekić ili nakovanj, uopšte nije izgledao kao alat.

- Kamen je bio čudno oblikovan i imao je crvenu tačku od okera, koja nam je privukla pažnju. Pomislilo smo na isto pa smo se pogledali. „Ovo liči na lice“. Naravno, to nije bilo dovoljno. Dok smo istraživali, znali smo da su nam potrebne informacije koje bi mogle da unaprede našu hipotezu da je ovde postojao cilj, da je ovo simboličan predmet, i da je jedno moguće objašnjenje, iako nikad nećemo znati sa sigurnošću da li je zaista tako, da je ovo simbolizovanje lica – rekao je za Gardijan David Alvarez Alonso, arheolog sa Univerziteta Komplutezne u Madridu.

Foto: Foto: Álvarez-Alonso, D., de Andrés-Herrero, M., Díez-Herrero, A. et al. More than a fingerprint on a pebble: A pigment-marked object from San Lázaro rock-shelter in the context of Neanderthal symbolic behavior. Archaeol Anthropol Sci 17, 131 (2025). https://doi.org/10.1007/s12520-025-02243-1

Odlučni da provere da li je njihov crveni trag namerno stavljen između dva udubljenja, što bi moglo da predstavlja oči i usta, tim je zatražio pomoć drugih stručnjaka.

Utvrđeno je da pigment koji je korišćen nije nađen nigde u pećini.

- Pozvali smo naučnu „policiju“ da nam pomogne i oni su potvrdili da je to verovatno otisak prsta odraslog muškarca. Kada smo to utvrdili, razvili smo teoriju da je ovo pareidolija, koja je dovela do ljudske intervencije zahvaljujući kojoj je nastala crvena tačka – rekao je Alvarez Alonso.

- Nije mogla da bude slučajnost da je tačka baš tu, a nema drugih oznaka da ukazuju na bilo kakvu drugačiju upotrebu. Zašto je neko doneo ovaj oblutak iz reke u pećinu? Osim toga, zašto nigde drugo nema okera. Ni u pećini, ni oko nje. To znači da je osoba nosila pigment sa nekog drugog mesta – dodao je arheolog.

Ideje naučnika predstavljene su u žurnalu Archaeological and Anthropological Sciences. Tu je pojačana ideja da su neandertalci, koji su izumrli pre oko 40.000 godina, bili sposobni za umetničko i simbolično stvaranje. To bi značilo, piše Gardijan, da homosapijensi nisu prva vrsta koja je stvarala umetnost.

- Činjenica da je oblutak odabran zbog svog izgleda i onda obeležen pokazuje da je tu postojao ljudski um sposoban za projektovanje misli na predmet – naveli su autori studije.

Oni su zapitali zašto se često misli da neandertalci nisu mogli da razmišljaju isto kao mi, iako je reč o ljudima, ljudskoj vrsti.

- Naše mišljenje je da su neandertalci imali sličan kapacitet za simbolično razmišljanje kao homosapijensi, a ovaj objekat samo pojačava to verovanje – naveli su autori.

(Telegraf Nauka/The Guardian)