Mora ključaju: Vreli talasi sve su jači, gori i duže traju, a pogađaju 96% okeana, upozorili naučnici

Vreli talasi nisu sve gori samo na kopnu, već i većina svetskih okeana beleži rekordne temperature. Ovi morski vreli talasi postaju sve dugotrajniji, sve intenzivniji i rasprostranjeniji su nego ikad ranije.

Morski vreli talas 2023. trajao je najduže, prostirao se na najvećoj površini i bio je najintenzivniji otkako postoje podaci, a 2024. nije bila ništa bolja, piše Phys.org.

Preporučujemo

Iako ljudi možda direktnije osećaju uticaj vrelih talasa na kopnu, ovi morski vreli talasi na alarmantne načine utiču i na ljudske aktivnosti. Morski vreli talasi narušavaju morske ekosisteme, uzrokujući izbeljivanje korala, masovne migracije i uginuće različitih vrsta morskog života. To dovodi do smanjene dostupnosti morskih plodova i, na kraju, do gubitka radnih mesta i ekonomskih gubitaka u mnogim industrijama koje zavise od mora.

Iako je mnogim naučnicima jasno da se ozbiljnost i učestalost morskih vrelih talasa povećavaju, njihovi mehanizmi i pokretači su i dalje donekle misteriozni. Da bi se ublažile pretnje povezane sa stalnim pogoršanjem stanja okeana i da bi se pronašle strategije za prilagođavanje ovim promenama, ključno je bolje razumeti te pokretače. Takođe je važno razumeti kako su morski toplotni talasi povezani sa drugim klimatskim promenama i kakve bi mogle biti buduće posledice.

Grupa naučnika, čije je istraživanje objavljeno u časopisu Science, koristila je satelitske podatke da utvrdi zašto se ovi snažni toplotni talasi dešavaju. Oni su prikupili i analizirali podatke iz satelitskih setova podataka ECCO2 i OISST i posmatrali obrasce zagrevanja u Severnom Atlantskom okeanu, tropskom istočnom Tihom okeanu, Severnom Tihom okeanu i jugozapadnom Tihom okeanu oko Novog Zelanda.

Otkrili su da je 96% površine svetskih okeana iskusilo vreli talas, u poređenju sa istorijskim prosekom (1982–2022) od 73,7%. Prosečna temperatura mora u 2023. godini bila je 1,3 stepena iznad normale, u poređenju sa prosekom od 0,98 stepena iznad normale. Takođe su otkrili da je prosečno trajanje vrelih talasa poraslo na 120 dana, što je četvorostruko više od istorijskog proseka.

Međutim, neke oblasti iskusile su još ekstremnije temperature i one su još duže trajale. Severni Atlantski okean je pretrpeo vreli talas koji je trajao ukupno 525 dana, sa temperaturama koje su ponekad dostizale 3 stepena iznad normale. Uslovi u jugozapadnom Pacifiku doprineli su ciklonu Gabrijela - tropskom ciklonu koji je napravio pustoš u delovima Novog Zelanda. U tropskom istočnom Pacifiku temperature su dostigle vrhunac od 1,63°C iznad normale, a morski toplotni talas se dogodio uporedo sa događajem tipa El Ninjo.

Istraživači su identifikovali neke od mehanizama za koje veruju da su doprineli ovom porastu morskih toplotnih talasa, pri čemu je svaki region iskusio neke razlike. U Severnom Atlantiku otkrili su da je povećanje kratkotalasnog zračenja pomoglo u zagrevanju površine okeana. Otkrili su da je verovatni uzrok smanjena oblačnost usled slabijih vetrova i plići mešoviti sloj od uobičajenog — gornji sloj okeana, gde su svojstva vode ujednačenija.

Jugozapadni Pacifik je takođe iskusio smanjenu oblačnost, kao i povećanu advekciju, što je doprinelo širenju toplote skoro 1000 metara dublje u okean.

Kako se čini da svaka godina donosi pogoršanje posledica klimatskih promena, postaje sve važnije razumeti promene koje se dešavaju.

Autori studije brinu da bi nedavne promene mogle biti predznak još ekstremnijih događaja.

- Izvanredni morski vreli talasi iz 2023. mogli bi predstavljati veliku promenu u okeanskim i atmosferskim uslovima, potencijalno ukazujući na rani signal tačke preokreta u Zemljinom klimatskom sistemu – upozorili su oni u studiji.

(Telegraf Nauka/Phys.org)