Drevni DNK otkrio 37.000 godina istorije: Šok rezultati najveće studije o zaraznim bolestima u praistoriji
Istraživački tim koji je predvodio Eske Vilerslev, profesor Univerziteta u Kopenhagenu i Univerziteta u Kembridžu, uspešno je izvukao drevni DNK iz 214 ljudskih patogena. Svi oni su pronađeni kod praistorijskih ljudi iz Evroazije.
Studija je, između ostalog, pokazala da najraniji poznati dokazi o zoonotskim bolestima, bolestima koje prelaze sa životinja na ljude, potiču od pre oko 6.500 godina, a da su takve bolesti postale rasprostranjenije pre otprilike 5.000 godina. Ovo je do sada najveća studija o istoriji zaraznih bolesti i upravo je objavljena u naučnom časopisu Nature, saopštio je Univerzitet u Kopenhagenu.
Preporučujemo
Pronađena grobnica Te Kab Čaka, prvog vlada drevnog grada Maja: Ovakvog otkrića nije bilo više od 4 decenije
Radnici muzeja bušili na parkingu i na dubini od 244 metra otkrili nešto potpuno neočekivano: „Ovo je magično“
Analizirali DNK 1.300 ljudi
Istraživači su analizirali DNK više od 1.300 praistorijskih ljudi, od kojih su neki stari i do 37.000 godina. Njihove kosti i zubi pružili su jedinstven uvid u razvoj bolesti izazvanih bakterijama, virusima i parazitima.
Rezultati ukazuju na to da su bliski zajednički život ljudi sa pripitomljenim životinjama, kao i masovne migracije stočara iz Pontsko-kaspijske stepe, odigrali odlučujuću ulogu u širenju ovih bolesti.
- Dugo smo sumnjali da je prelazak na zemljoradnju i stočarstvo otvorio vrata novoj eri bolesti – sada nam drevni DNK pokazuje da se to dogodilo pre najmanje 6.500 godina. Ove infekcije nisu samo izazivale bolesti, već su možda doprinele kolapsu populacija, migracijama i genetskoj adaptaciji – rekao je profesor Eske Vilerslev.
Korisno za buduće vakcine
Ova otkrića bi mogla biti značajna za razvoj vakcina i za razumevanje kako bolesti nastaju i mutiraju tokom vremena.
- Ako razumemo šta se dešavalo u prošlosti, to nam može pomoći da se pripremimo za budućnost, u kojoj se predviđa da će mnoge nove zarazne bolesti poticati od životinja – rekao je Martin Sikora, vanredni profesor Univerziteta u Kopenhagenu i prvi autor studije.
- Mutacije koje su bile uspešne u prošlosti verovatno će se ponovo pojaviti. Ovo saznanje je važno za buduće vakcine, jer nam omogućava da testiramo da li postojeće vakcine pružaju dovoljnu pokrivenost ili je potrebno razviti nove zbog mutacija – dodao je Vilerslev.
Uzorci materijala su uglavnom dobijeni od muzeja u Evropi i Aziji, naveo je u saopštenju Univerzitet u Kembridžu. Deo je izvučen iz zuba, ali je najviše DNK dobijeno iz petrozne kosti.
Najstariji trag kuge na svetuU studiji su istraživači pronašli 214 patogena. Izvanredno otkriće je najstariji genetski trag bakterije kuge - Yersinia pestis - na svetu, identifikovan u uzorku starom 5.500 godina. Procenjuje se da je kuga usmrtila između jedne četvrtine i jedne polovine evropskog stanovništva tokom srednjeg veka.
Osim toga, istraživači su pronašli tragove bolesti kao što su:
- lepra (Mycobacterium leprae) – pre 1.400 godina,
- malarija (Plasmodium vivax) – pre 4.200 godina,
- virus hepatitisa B – pre 9.800 godina,
- difterija (Corynebacterium diphtheriae) – pre 11.100 godina.
(Telegraf Nauka/Københavns Universitet)