Pronađena „fabrika masti“ stara 125.000 godina: Nastala je mnogo pre nego što su moderni ljudi došli u Evropu

Mast je veoma važna vrsta hrane. Kalorijski je jaka i posebno je važna kad su drugi resursi oskudni. Zbog toga su naši najraniji preci još u Africi naučili da lome kosti kako bi iz njih izvukli masnu koštanu srž. A naši najbliži rođaci neandertalci značajno su unapredili izvlačenje masti iz kostiju, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u Science Advances.

Dokazi o tome potiču sa lokaliteta Neumark-Nord 2 u centralnoj Nemačkoj, star oko 125.000 godina, i iz perioda kada su temperature bile slične današnjim, saopštio je Univerzitet u Lajdenu.

Preporučujemo

Na ovoj lokaciji istraživači su otkrili da neandertalci nisu samo lomili kosti da bi izvukli srž, već su i mrvili kosti velikih sisara u desetine hiljada fragmenata kako bi, zagrevanjem u vodi, dobili koštanu mast bogatu kalorijama.

Ovo otkriće suštinski menja trenutno razumevanje neandertalskih strategija ishrane, pomerajući vremenski okvir za ovu vrstu složenog i radno intenzivnog upravljanja resursima desetinama hiljada godina u prošlost.

Sistematska obrada plena

Nalazi, do kojih su došli arheolozi iz MONREPOS-a i sa Univerziteta u Lajdenu (Holandija), ukazuju na to da su neandertalci vodili nešto što bi se moglo opisati kao praistorijska „fabrika masti“, pažljivo birajući lokaciju pored jezera kako bi sistematski obrađivali kosti najmanje 172 velika sisara, uključujući jelene, konje i turove. Sada se čini da su ove aktivnosti, za koje se ranije verovalo da su bile ograničene na kasnije praistorijske ljude, bile deo ponašanja neandertalaca još pre 125.000 godina.

Ovo otkriće se nadovezuje na decenije istraživanja na kompleksu lokaliteta Neumark-Nord, velikom oko 30 hektara. Od 2004. do 2009. godine na lokalitetu Neumark-Nord 2 iskopavanja je sprovodio cele godine tim predvođen arheolozima iz MONREPOS-a i Univeryiteta u Lajdenu.

Tim je 2023. godine objavio dokaze da su neandertalci lovili i obrađivali slonove sa pravim kljovama – životinje teške i do 13 tona koje su mogle da obezbede preko 2.000 dnevnih porcija hrane za odrasle. Korišćenje vatre za upravljanje vegetacijom pejzaža i raznovrsnost obrađenih vrsta na različitim lokacijama otkrivaju nivo planiranja i ekološkog angažovanja kod neandertalaca koji je ranije bio potcenjen.

- Ono što Neumark-Nord čini izuzetnim jeste očuvanje čitavog pejzaža, a ne samo jednog lokaliteta. Vidimo neandertalce kako love i minimalno obrađuju jelene u jednoj oblasti, intenzivno obrađuju slonove u drugoj, i – kao što ova studija pokazuje – tope mast iz stotina skeleta sisara na centralizovanoj lokaciji. Postoje čak i neki dokazi o korišćenju biljaka, što se retko očuva. Ovaj širok spektar ponašanja u istom pejzažu daje nam mnogo bogatiju sliku njihove kulture – rekao je Vil Rubruks, profesor Univerziteta u Lajdenu.

„Fabrika masti“ za upravljanje resursima

Dr Luc Kindler, prvi autor studije, kaže da ova „fabrika masti“ pokazuje da je izvlačenje masti ovde bilo „intenzivno, organizovano i strateško“.

- Neandertalci su očigledno precizno upravljali resursima – planirali su lov, transportovali lovinu i topili mast u namenskoj zoni. Razumeli su i nutritivnu vrednost masti i kako da do nje efikasno dođu – što je najverovatnije uključivalo skladištenje delova plena na određenim mestima za kasniji transport i upotrebu na mestu za topljenje masti – dodao je on.

Neandertalci (Homo neanderthalensis), najbliži rođaci Homo sapiensa ili anatomski modernih ljudi, naseljavali su Evropu i Aziju od pre oko 400.000 do pre oko 40.000 godina, kada su izumrli. Veruje se da su moderni ljudi došli u Evropu pre oko 55.000 godina, a poslednjih godina pronađeno je obilje dokaza da je bilo i mešanja između dve ljudske vrste.

(Telegraf Nauka/Universiteit Leiden)