Senzacionalno otkriće u Evropi: Pronađen bumerang star 40.000 godina!

Neobični bumerang napravljen od kljove mamuta, otkriven u pećini u Poljskoj, star je 40.000 godina - što ga čini prvim primerom ovakvog složenog alata u Evropi i verovatno najstarijim bumerangom na svetu, pokazuje novo istraživanje.

„Predmet od slonovače ima sve karakteristike bumeranga koje danas koriste Aboridžini u Kvinslendu“, rekao je u mejlu za Live Science koautor studije Pavel Valde-Novak, arheolog sa Jagelonskog univerziteta u Krakovu. „Njegov zakrivljeni oblik, ravan-konveksni presek i dimenzije odgovaraju kvinslendškim bumeranzima koji se ne vraćaju bacaču“, dodao je.

Preporučujemo

Nova studija, objavljena u sredu (26. juna) u časopisu PLOS One, pokazuje da su zakrivljeni bacački alati izmišljeni u Evropi mnogo ranije nego što se ranije mislilo.

Predmet u obliku polumeseca - dugačak oko 72 centimetra - pronađen je u pećini Oblazova na jugu Poljske pre 40 godina, zajedno sa ljudskim kostima, privescima od lisica očnjaka i kamenim sečivima, a svi su bili prekriveni crvenom oker bojom. Valde-Novak i kolege prvi put su objavili nalaze u časopisu Nature 1987. godine, sugerišući da su pećinu povremeno koristili neandertalci i rani moderni ljudi tokom srednjeg i gornjeg paleolita (pre 300.000 do 12.000 godina).

Gornji paleolit (pre 50.000 do 12.000 godina) ključan je period u ljudskoj istoriji jer su tada ljudi razvijali nove alate, pećinsku umetnost i ličnu dekoraciju. U pećini Oblazova, Valde-Novak je uočio jasnu razliku između predmeta prekrivenih okerom i starijih artefakata sa istog nalazišta.

„Po mom mišljenju, ovo je apsolutno jasan dokaz ponašanja koja su nam do sada bila nepoznata - prakse ranih Homo sapiensa koje se oštro razlikuju od svega što smo našli u dubljim kulturnim slojevima Oblazowe, koje su ostavili neandertalci“, rekao je Valde-Novak.

Kako bi bolje razumeli hronologiju pećine Oblazowa, istraživači su 1996. godine sproveli analizu ugljenika-14 na organskim ostacima, uključujući i bumerang. Međutim, tada je starost bumeranga procenjena na 18.000 godina, što je bilo „neočekivano malo“, pa su se pojavile sumnje da su rezultati kontaminirani lepkovima ili konzervansima, navodi se u novoj studiji.

Prema Nacionalnom muzeju Australije, klasični aboridžinski bumeranzi i bacački štapovi datiraju bar 20.000 godina unazad. Ovi alati su višefunkcionalni - koriste se za lov, borbu i kopanje. Ipak, ljudi širom sveta izrađivali su bacačke štapove, uključujući veoma rani primer iz severne Nemačke star 300.000 godina.

U novoj analizi nalaza iz pećine Oblazova, istraživači su analizirali DNK i radioaktivni ugljenik iz ljudske kosti prsta pronađene u istom sloju kao i bumerang, i utvrdili da je osoba bila savremeni čovek koji je živeo pre najmanje 31.000 godina. Takođe su analizirali desetine životinjskih kostiju, ali ne i sam bumerang, „kako bi se izbeglo dalje oštećenje ovog izuzetno značajnog artefakta“, navode u studiji.

Grupa životinjskih kostiju iz istog sloja kao i bumerang datovana je na oko 41.500 godina. Na osnovu ovog niza radiokarbonskih datuma i dubine sloja u kojem su kosti pronađene, istraživači su napravili statistički model starosti bumeranga i zaključili da je sigurno stariji od 35.000 godina, a najverovatnije izrađen između 42.365 i 39.355 godina.

„Naša analiza bumeranga iz nalazišta Oblazova donela je revolucionarne uvide u njegovu starost“, napisali su istraživači, pozicionirajući ovaj artefakt kao „verovatno jedan od najstarijih primeraka u Evropi, a moguće i u svetu, čime baca novo svetlo na tehničke veštine i kognitivni napredak Homo sapiensa u izradi ovako složenih alata.“

(Telegraf Nauka/Live Science)