Naučnici izmerili 50.000 drevnih kuća na 6 kontinenata: Ono što su otkrili veliko je iznenađenje

Živimo u vremenima kada je jaz između bogatih i siromašnih dramatičan. I nastavlja da se povećava. Ali nejednakost nije ništa novo, pa su naučnici rešili da je prouče tako što su izmerili i uporedili kuće na više od 1.000 nalazišta širom sveta i to iz poslednjih 10.000 godina.

Otkrili su da je nejednakost bila veoma rasprostranjena kroz ljudsku istoriju, ali da nije neizbežna, niti se pojavljivala na sličan način na svakom mestu i u svakom periodu, saopštio je Muzej Fild.

Preporučujemo

- Ova studija deo je većeg istraživanja u kojem je analizirano više od 50.000 kuća kako bi se veličina koristila za merenje nejednakosti u bogatstvu tokom vremena i na 6 kontinenata. Ovo je količina podataka bez presedana u arheologiji, omogućava nam da empirijski i sistematski tražimo obrasce nejednakosti tokom vremena – rekao je Geri Fajnmen, kustos mezoameričke i istočnoazijske antropologije u Muzeju Fild u Čikagu i glavni autor studije.

Pao uobičajeni stav o prošlosti

Varijacije koje su istraživači otkrili bacaju senku na uobičajen stav u istoriji i sociologiji da antička Grčka i Rim ili srednjovekovna istorija Evrope predstavljaju generalizovanu ljudsku prošlost.

- Postoji mnogo stvari koje se pretpostavljaju vekovima – primera radi, da je povećanje nejednakosti neminovno. Tradicionalno se očekuje da kada nastane veće društvo sa formalnim liderima, ili kada počne bavljenje poljoprivredom, nejednakost se povećava. Ovih ideja se držimo stotinama godinama, a ono što smo otkrili je mnogo komplikovanije od toga – visok stepen nejednakosti nije neizbežan u velikim društvima. Takođe, postoje faktori koji olakšavaju povećanje nejednakosti, ali ti faktori mogu da se ponište različitim ljudskim odlukama i institucijama – rekao je Fajnmen.

- Varijacije u veličini kuća možda ne prikazuju potpuno razliku u bogatstvu, ali je to pouzdan indikator stepena ekonomske nejednakosti koji može da se primeni na raznim mestima i u različitim vremenima. Znam iz mog arheološkog terenskog rata u Meksiku da što je veća kuća, to je ukrašenija, ima više posebnih osobina i deblje zidove – dodao je on.

Da bi kvantifikovali i uporedili ekonomsku nejednakost na različitim mestima, u različitim periodima istorije, istraživači su koristili različite veličine kuća u više od 1.000 naselja da bi dobili Đinijev koeficijent za svako nalazište, uradili su statističke analize u kojima su poredili odnose između nejednakosti u društvu i političke kompleksnosti društva. Đinijev koeficijent ili indeks je mera za nejednakost koja se kvantifikuju od 0 (potpuna jednakost) i 1 (maksimalna nejednakost). Nakon svega upoređivani su koeficijenti za svaku lokaciju sa trendovima nejednakost, političkom organizacijom i drugim faktorima.

Nejednakost, hijerarhija i politika

Istraga je pokazala da nejednakost nije uvek rasla jednako, bez obzira na rast populacije, sve složeniju hijerarhiju i političke strukture.

- Mera nejednakosti koju smo otkrili znatno je varirala, što sugeriše da ne postoji jedan obrazac ponašanja – rekao je Fajnmen.

On je dodao da su vlast i izbori ljudi, kao i njihova kooperacija smanjivali nejednakost u nekim vremenima i na nekim mestima.

- Ako nejednakost nije neizbežna kada ljudi skupe više bogatstva, a strukture vlasti postanu hijerarhijske, onda postoji mnogo implikacija na to kako gledamo sadašnjost i prošlost. Iako nam je istorija pokazala da elementi tehnologije i skok populacije mogu da imaju potencijal za nejednakost, taj potencijal se ne ostvaruje uvek, jer ljudi imaju mehanizme izjednačavanja i sistem vlasti koja guši taj potencijal. Čest stav da određeni ekonomski, demografski ili tehnološki uslovi vode do ogromne nejednakosti u bogatstvu, jednostavno nije dokazan u našoj globalnoj prošlosti – dodao je Fajnmen.

(Telegraf Nauka/Field Museum)