„Uradili su sve da je spreče da ustane iz mrtvih, ali...“ Naučnici „oživeli“ Zosju, vampiricu iz Pijena

Korišćenjem DNK, 3D štampe i gline rekonstruisano lice devojke iz 17. veka sahranjene na specifičan način

„Zosja“, kako je nazvan skelet „vampirice iz Pijena“ otkriven pre dve godine, sahranjena je sa katancem na nogama i gvozdenim srpom preko vrata. Cilj takve sahrane bio je da ova mlada žena nikad ne ustane iz groba. Međutim, upravo ta specifična sahrana od pre oko 400 godina dovela je do toga da Zosja ipak na neki način „oživi“ – korišćenjem DNK, 3D štampe i gline tim naučnika rekonstruisao je njeno lice.

- To je zaista ironično, na neki način. Kada su je ovi ljudi sahranjivali, uradili su sve da je spreče da se ustane iz mrtvih, ali mi smo uradili sve da je vratimo u život – rekao je švedski arheolog Oskar Nilson za Rojters.

Preporučujemo

Skelet je otkrio tim arheologa sa Univerziteta Nikola Kopernik iz Torunja 2022. Zosja je u trenutku smrti imala između 18 i 20 godina, a analize su pokazale da je patila od zdravstvenih problema koji su dovodili do nesvestica i jakih glavobolja, a možda je patila i od mentalnih bolesti, rekao je Nilson.

Klima straha u Evropi 17. veka

Srp, katanac i neke vrste drveta pronađen u grobu smatrane su magičnim u zaštiti protiv vampira, naveo je tim arheologa. Zosjin grob otkriven je na neobeleženom mestu u Pijenu, a nekoliko meseci kasnije na istom groblju otkriveno je i „vampirsko dete“.

Malo se zna o Zosjinom životu, ali Nilson i tim iz Pijena kažu da su predmeti sahranjeni sa njom pokazatelj da je bila iz bogate, verovatno plemićke porodice. U Evropi 17. veka razvijena je klima straha u kojoj je verovanje u natprirodna čudovišta bilo uobičajeno.

Nilsonova rekonstrukcija započeta je sa stvaranjem 3D replike lobanje, pre nego što je postepeno počeo da dodaje glinu „mišić po mišić“ da bi na kraju formirao i lice.

On koristi strukturu kostiju kombinovano sa podacima o polu, godinama, narodnosti i procenjenoj težini…

- Emotivno je gledati lice koje se vraća iz mrtvih, posebno kada znaš priču o ovoj devojci. Želeo sam da Zosju „oživim“ kao osobu, a ne kao čudovište kakvim su je videli kada je sahranjena – rekao je Nilson.

Gde je prvi put zabeležena reč vampir

Verovanje u pokojnike koji ustaju iz groba bilo je prilično rašireno u Evropi, a posebno među slovenskim narodima. Prvo zvanično spominjanje reči vampir vezano je za Srbiju i to u vreme kada se našla pod kontrolom Austrije. U izveštaju iz 1725. provizor Ernst Frombald opisao je slučaj smrti Petra Blagojevića (Peter Plogojowitz) iz sela Kisiljeva i paniku koja je nastala u tom mestu nakon toga.

- Ispostavilo se da je u istom mestu za sedam dana umrlo još devet osoba, što starijih što mlađih, i to nakon 24 sata bolesti. A svi oni su izjavili još za života, istina na samrtnoj postelji, da im je Blagojević dolazio u snu, spuštao se na njih i davio ih, pa su morali da pokleknu pred ovim duhom – zabeležio je on, a prenele su bečke novine.

Nakon toga je Blagojevićev grob iskopan, a telo probijeno glogovim kocem i spaljeno.

Ovakav običaj, postojao je i mnogo ranije, a to se zna zbog Dušanovog zakonika koji to strogo zabranjuje.

- I ljudi koji vradžbinama uzimaju iz grobova, te ih spaljuju, to selo, koje to učini, da plati vraždu, a ako bude pop na to došao, da mu se uzme popovstvo - navedeno je u članu 20 Dušanovog zakonika.

Običaj opstao i u 21. veku

Uprkos zabranama, običaj je beležen i mnogo kasnije na našim prostorima – novine su opisivale ovakve slučajeve od vremena knjaza Miloša, pa do Kraljevine Jugoslavije. Da ovakva verovanja ni danas nisu zamrla pokazao je novinar Momčilo Petrović u knjizi „Srce crnog goluba“, gde je opisao običaj probadanja mrtvaca glogovim kocem kome je lično prisustvovao.

- Vukodlak ili vampir je čovek u koga (po pripovijetkama narodnijem) poslije smrti 40 dana uđe nekakav đavolski duh i oživi ga (povampiri se). Potom vukodlak izlazi noću iz groba i davi ljude po kućama i pije krv njihovu. Pošten se čovjek ne može povampiriti, već ako da preko njega mrtva preleti kakva tica, ili drugo kakvo živinče prijeđe: za to svagda čuvaju mrca da preko njega što ne prijeđe - opisao je Vuk Karadžić ovo biće u „Srpskom rječniku“, ali i spisu „Vjerovanje stvari kojijeh nema“.

(Telegraf Nauka/Reuters)