„Niko ne očekuje da pronađe vampira u crkvi“: Ovo je prvi put da je otkriven ovakav grob

Foto: MATTHIAS BEIN / AFP / Profimedia

„Grobnica vampira“ otkrivena je na severu Poljske i to u Crkvi blagovesti Device Marije u selu Pončevo. Arheolozi su pronašli skelet muškarca iz 17. veka nakon što su prvo naišli na kamen sa urezanom lobanjom.

Dva metra ispod kamena otkrivena su tri skeleta, od kojih je jedan imao srp oko vrata, što je srednjovekovni običaj za koji se verovalo da sprečava mrtve da ustanu iz groba, piše Dejli mejl.

Preporučujemo

Antropološkinja Justina Kargus rekla je da lobanja pokazuje da je reč o muškarcu starom oko 50 godina i da je u trenutku smrti pretrpeo neku vrstu traume.

„Mnogima je bio strašan“

- Njegova lobanja ima brojne povrede koje ukazuju da je imao duboke ožiljke na licu. Tokom jednog od udaraca izgubio je i deo zuba. Zbog toga je sigurno izgledao drugačije od prosečnih ljudi i mnogima bio strašan – rekla je ona i dodala:

- Niko ne očekuje da pronađe vampira u crkvi. Ovo je prvi poznati slučaj anti-vampirske sahrane unutar bogomolje. Ljudi za koje se sumnjalo da su vampiri obično su sahranjivani dalje od lokalnih zajednica ili na grobljima. Unutar crkve sahranjivani su sveštenici, ktitori crkve, zvaničnici i cenjeni ljudi. Možda je reč o osobi koja je imala značaj u lokalnoj zajednici, ali je postojao razlog da je se plaše.

Vampiri su danas veoma prisutni u serijama, filmovima, video-igrama i stripovima, ali iako se često predstavljaju kao opasni misteriozni zavodnici, u prošlosti su ljudi o njima imali drugačije mišljenje. Tada se verovalo da su oni naduti leševi koji ustaju iz groba, najčešće sa sve pogrebnim pokrovom, i noću proganjaju i ubijaju ljude. Zabeleženi su mnogi mitovi o strahu od vampira i njihovom ustajanju iz groba kako bi se terorisali živi.

U Poljskoj nije retkost da se nađu šipke ili koci zabijeni u lobanju pokojnika, što je, kako su verovali, jedan od načina zaustavljanja „opasnog pokojnika“. Takođe, poslednjih godina otkriveno je više grobova osoba osumnjičenih da su vampiri. Nekima od njih stavljan je katanac oko vrata, drugima lanci oko tela, trećima cigle u usta…

Od Dušanovog zakonika do 20. veka

Verovanje u mrtvace koji ustaju iz groba postojalo je među većinom slovenskih naroda, a da je bilo rašireno i kod nas pokazuje Dušanov zakonik, koji strogo zabranjuje „okršaj“ sa oživelim mrtvacima.

„I ljudi koji vradžbinama uzimaju iz grobova, te ih spaljuju, to selo, koje to učini, da plati vraždu, a ako bude pop na to došao, da mu se uzme popovstvo“, navedeno je u članu 20 Dušanovog zakonika.

Uprkos tome, strah od vampira nadživeo je državu Nemanjića, a primer toga predstavlja i jedan od prvih i veoma detaljnih izveštaja o „borbi protiv oživelih mrtvaca“ – izveštaj austrijskog provizora Frombalda iz 1725, iz vremena kada je Austrija vladala Srbijom (1718-1739). Tada su stanovnici sela Kisiljevo tvrdili da Petar Plogojovic (verovatno Blagojević) ustaje iz groba i da je kriv za smrt devet osoba za samo osam dana. Nakon pritužbi iskopan je iz groba, a zatim mu je glogovim kocem probodeno srce, a onda je telo i spaljeno.

O verovanju u vampire pisao je i Vuk Karadžić u knjizi „Život i običaji naroda srpskog“.

„Vukodlak se zove čovjek u kojeg (po pripovijetkama narodnijem) poslije smrti 40 dana uđe nekakav đavolski duh, i oživi ga (povampiri se). Po tom vukodlak izlazi noću iz groba i davi ljude po kućama i pije krv njihovu. Pošten se čovjek ne može povampiriti, već ako da preko njega mrtva preleti kakva tica, ili drugo kakvo živinče prijeđe: zato svagda čuvaju mrca da preko njega što ne prijeđe“, napisao je Vuk u poglavlju „Verovanje stvari kojijeh nema“.

Običaje su i kasnije beležili i opisivali etnografi, a tokom 20. veka novine su više puta izveštavale o sličnim postupcima u Srbiji.

(Telegraf Nauka / Daily Mail)