Od Srbije do Nigerije za tri nedelje: GPS otkrio put osičara dug više od 4.500 kilometara

Gde odlaze osičari kada krajem leta napuste Srbiju? Kuda se sele? Prvi rezultati pilot projekta praćenja tri jedinke obeležene GPS/GSM odašiljačima otkrili su dva različita migratorna puta ka Africi, letove na visinama većim od 3.000 metara i putovanja duga više od 4.500 kilometara.

Tim Odeljenja za istraživanje biodiverziteta i životne sredine Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, uz pomoć Ekološkog udruženja „Čuvari prirode“ Požega i Prirodnjačkog društva „Gea“, tokom avgusta 2026. godine uhvatio je i obeležio tri osičara (Pernis apivorus) na području planine Maljen i Vršačkog brega. Pored standardnih aluminijumskih prstenova, ptice su opremljene GPS/GSM odašiljačima koji omogućavaju gotovo trenutno dobijanje podataka o njihovom kretanju. Na taj način istraživači mogu da prate migratorne puteve, brzinu i dinamiku seobe, mesta zadržavanja, visinu leta i druge aspekte ekologije ove skrivene i nedovoljno proučene grabljivice.

Preporučujemo

Različite rute

Sve tri praćene ptice započele su jesenju seobu poslednjih dana avgusta, ali nisu izabrale isti put ka Africi. Dve jedinke krenule su južnom rutom, preko Grčke i Sredozemnog mora, dok je treća odabrala znatno duži kopneni put preko Turske i Bliskog istoka. Najkompletnije podatke za sada je poslala ženka obeležena na Maljenu. Ona je za samo tri nedelje prešla više od 4.500 kilometara i stigla do Nigerije. Tokom seobe najčešće je letela na nadmorskim visinama između 500 i 1.000 metara, dok je najveća zabeležena visina iznosila oko 2.600 metara.

Mužjak takođe obeležen na Maljenu izabrao je drugačiju strategiju. Kretao se preko Turske i Bliskog istoka i za nešto više od dve nedelje prešao oko 3.900 kilometara. Tokom putovanja dostizao je visine veće od 3.200 metara. Nakon ulaska u Demokratsku Republiku Kongo, njegov odašiljač prestao je da šalje nove podatke. To ne mora da znači da se ptici nešto dogodilo – GPS/GSM uređaji zavise od dostupnosti signala mobilne mreže, pa podaci mogu biti sačuvani u uređaju i naknadno poslati kada se mobilna veza ponovo uspostavi.

Foto: Ustupljena slika

Treća ptica, mužjak obeležen na Vršačkom bregu, krenula je preko Grčke i Krita, a zatim nastavila preko Sredozemnog mora. Od tada novi paket podataka još nije primljen, pa istraživači sa nestrpljenjem očekuju naredno javljanje odašiljača.

Posebna ishrana

Osičar je dnevna grabljivica srednje veličine koja na prvi pogled podseća na mišara, ali se od većine evropskih grabljivica izdvaja po veoma specifičnom načinu ishrane. Hrani se pretežno osama i njihovim larvama, a do podzemnih gnezda ovih insekata dolazi kopanjem zemlje snažnim nogama. Upravo su ovakve osobine, zajedno sa njegovim skrovitim načinom života u šumskim staništima, učinile osičara jednom od neobičnijih i manje uočljivih grabljivica koje se gnezde u Srbiji. Osičar je i izrazita selica. Krajem leta napušta evropska gnezdilišta i kreće ka podsaharskoj Africi, gde provodi zimski deo godine.

- Za nas se priča o ovim pticama ne završava onog trenutka kada krajem leta nestanu sa svojih gnezdilišta u Srbiji – tada zapravo počinje jedan od najzanimljivijih delova njihovog životnog ciklusa, a to je seoba. Kao istraživačima nam je posebno interesantno što su sve tri praćene jedinke pokazale različite migratorne strategije. GPS praćenje nam omogućava da vidimo ne samo kuda ptice prolaze, već i koliko brzo putuju, gde se zadržavaju, na kojim visinama lete i kako savladavaju velike ekološke barijere poput Sredozemnog mora i Sahare. Zahvaljujući saradnji sa startap preduzećem CANANDI iz Niša, koje nam je pomoglo u pripremi dela GPS/GSM odašiljača, uspeli smo da savremenu tehnologiju primenimo direktno u istraživanju migracije divljih ptica. Svaki novi paket podataka predstavlja još jedan deo slagalice koji nam pomaže da razumemo ceo godišnji ciklus ove vrste - kaže Draženko Rajković, istraživač Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu.

Draženko Rajković... Foto: Andrija Ivanović

Istraživanje se, međutim, ne završava njihovim dolaskom u Afriku. Ukoliko odašiljači nastave uspešno da rade, biće moguće utvrditi gde ptice provode zimu, koliko se kreću tokom zimovanja, kada započinju prolećnu seobu, kojim putem se vraćaju u Evropu i, konačno, da li će ponovo stići na područja sa kojih su krenule u Srbiji. Posebno će biti zanimljivo uporediti jesenju i prolećnu seobu istih jedinki i utvrditi da li ptice koriste iste selidbene koridore u oba pravca ili menjaju rute u zavisnosti od sezone i uslova tokom putovanja.

Dodatno, dugoročno praćenje može da pomogne i u prepoznavanju važnih selidbenih koridora, mesta za odmor i zimovališta, ali i potencijalno rizičnih područja. Na taj način podaci dobijeni praćenjem ptica iz Srbije mogu da doprinesu boljem razumevanju ekologije vrste i planiranju njene zaštite na međunarodnom nivou.

(Telegraf Nauka)