Redak primerak vikinškog mača pronađen u Norveškoj: Franački artefakt iznenadio arheologe
Farmer iz Norveške pronašao je mač koji predstavlja jedinstveno arheološko otkriće ovakve vrste koji će pomoći u proučavanju vikinškog života
U mirnom norveškom selu Suldal, smeštenom u severoistočnom delu Rogaland okruga, dogodilo se neočekivano arheološko otkriće koje je zadivilo stručnjake i ljubitelje istorije. Ojvind Tveitane Lovra i njegov sin čisteći zapušteno polje na svojoj porodičnoj farmi naišli su na nešto što su u početku smatrali smećem. No, ubrzo su shvatili da drže u rukama retko vikinško oružje, piše Arkeonews.
Prema saopštenju za medije Arheološkog muzeja Univerziteta u Stavangeru, reč je o retkom vikinškom maču, dobro očuvanom uprkos vekovima provedenim pod zemljom.
Lars Sogard Sorensen i Kim Tunhajm, arheolozi sa velikim iskustvom i praksom, nikada ranije nisu su naišli na ovakvo otkriće. Dva stručnjaka su pozvana na farmu Lovra da se sastanu sa pronalazačem i preuzmu retki artefakt.
- Ovo je veoma retko. Mač je bio najveći statusni simbol u vikinškom dobu, i bilo je privilegija nositi mač. Nije često da mi, kao arheolozi, imamo priliku da doživimo nešto ovako - izjavio je Sorensen.
Arheolozi veruju da je mač korišćen između 900. i 1050. godine. Iako je nešto kraći od polovine svoje originalne dužine, dobro očuvani mač meri oko 37 cm. Njegova ručka u obliku slova T je lako prepoznatljiva, a kraj ručke je tup i pravougaon. Uz pomoć rendgenske fotografije, konzervator Hege Holund je otkrio konture natpisa sa krstastim šablonom i možda slovima na sečivu.
Norveški kovači iz vikinškog doba su stvarali na dugoj tradiciji kovačkog zanata koja datira još od pre vikinške ere. Takođe, arheolozi su otkrili da je uvoz mačeva bio uobičajen tokom ovog perioda. Prema Gulating zakonu, najstarijem sačuvanom norveškom pravnom tekstu, mač je bio obavezno oružje koje su slobodni ljudi morali nositi kada prisustvuju skupštini.
Rendgenska studija artefakta pružila je naučnicima dragocene informacije. Arheolozi su rendgenski snimili mač i bili su iznenađeni kada su otkrili natpis na sečivu. Natpis je uključivao krstasti šablon i možda neki natpis. Ovo nedavno otkriće bi moglo biti poznati Ulfberht (Vlfberht) mač iz vikinškog doba ili ranog srednjeg veka.
Profesor arheologije na Univerzitetu u Stavangeru, Sigmund Oehrl, objašnjava da su Ulfberht mačevi bili visokokvalitetni mačevi proizvedeni u Franačkom carstvu (današnja Nemačka) i bili su označeni imenom proizvođača oružja. Istraživači znaju za oko 170 takvih mačeva, većina kojih je pronađena u Skandinaviji. Mačevi sa Ulfberht natpisom su bili rasprostranjeni u Evropi tokom vikinškog doba. Ulfberht je franačko ime, koje je moguće koristio kovač kao zaštitni znak na ovim mačevima. Ovi mačevi imaju posebno visok sadržaj ugljenika, što ih čini izuzetno jakim.
Otkriće mača u Suldalu predstavlja značajan doprinos razumevanju vikinške kulture i tehnologije. Ovako dobro očuvan artefakt pruža retku priliku za detaljno proučavanje i razumevanje vikinškog načina života. Farmer Ojvind Tveitane Lovra i njegov sin nesumnjivo su pronašli pravo blago koje će obogatiti norvešku kulturnu baštinu i privući pažnju istraživača širom sveta.
(Telegraf Nauka / Arkeonews)