Analiza drevnog genoma dovela do šok otkrića: Na grčkom ostrvu venčavali su se najbliži srodnici
Izbor bračnih partnera bio je određen rođačkim vezama, pokazalo ispitivanje DNK stanovnika jednog kritskog sela iz 16. veka pre nove ere
Izbor bračnih partnera na Kritu bio je određen srodstvom, pokazale su analize DNK uzoraka genoma drevnih Minojaca. Brakovi sa sestrama ili braćom od tetke, strica ili ujaka nisu bili retkost na ovom ostrvu u bronzano doba, piše Greek Reporter.
Grupa naučnika sa Instituta za evolutivnu antropologiju „Maks Plank” to je otkrila analizom genoma iz tog perioda, kada su, kako se ispostavilo, bračne zajednice među srodnicima bile uobičajene.
Preporučujemo
Ekskluzivno: Dr Patrik Šmit za Telegraf Nauku o senzacionalnom otkriću o neandertalcima
Čudesno otkriće u Španiji: Bronzana ruka stara 2000 godina sa misterioznom porukom, jedna reč konačno poznata
- Objavljeni su rezultati istraživanja hiljade drevnih genoma iz različitih delova sveta, ali čini se da ovako čvrst sistem venčavanja najbližih srodnika nije postojao nigde drugo u antičkom svetu – rekla je Irini Skortanioti, vođa projekta.
Zato je otkriće da su ovi običaji aktivno upražnjavani u drevnom minojskom društvu, naglašava, pravo iznenađenje koje dovodi do mnogo novih pitanja.
Krit je mesto rođenja minojskog društva, grupe ljudi sa složenim ritualima i utvrđenim pravilima skoro za sve – od žrtvovanja životinja, pogrebnih rituala do bračnih pravila.
Istraživanje genoma naroda koji su nastanjivali oblast Egejskog mora tokom bronzanog doba središnja je tačka istraživanja objavljenog u časopisu Nature Ecology and Evolution. Analiza DNK nekadašnjih stanovnika minojskog sela iz 16. veka pre nove ere izazvala je naročito zanimanje.
Grupa istraživača se posebno usredsredila na zemne ostatke ljudi pronađene u grobnici ispred kuće u malenom naselju. Ovo je omogućilo da se napravi porodično stablo sa jasnim uvidom u porodične veze među stanovnicima.
- Želeli smo da imamo uvid u način sahranjivanja genetski povezanih ljudi. Drugi cilj ovog istraživanja jeste da proširimo znanje o značaju genetske srodnosti i strukturi društvene zajednice. Mogli smo da vidimo da su tri sina živela kao odrasli u kući. Jedna od bračnih partnerki dovela je u kuću svoju sestru i dete – rekao je Filip Stokhamer, profesor arheologije, za CNN.
Zaključak istraživanja je da su Minojci dopuštali bračne odnose između najbližih rođaka.
Helenski svetU Sredozemnom moru, na ostrvu Kritu, krajem 3. i tokom 2. milenijuma pre nove ere razvijala se prva evropska civilizacija. To je bila kritska ili minojska kultura. Iako je ovu kulturu razvio narod koji nije bio grčkog porekla, smatra da minojska kultura pripada svetu antičke Grčke zbog uticaja koji je izvršila na Helene. Njihovo pismo linear A naučnici još ne mogu da pročitaju.
Objašnjenje za ovaj običaj, koji u današnjem društvu nije uobičajen i smatra se nezdravim, nudi profesor Stokhamer koji kaže da su se u ovom periodu bronzanog doba u drugim delovima Evrope žene radi udaje selile u oblasti bogatije hranom. Međutim, na teritoriji Grčke nema mnogo prostora za uzgoj bilo čega osim vinove loze i maslina za ulje, a i ovim resursima su potrebne godine, čak i decenije da bi dale pun rod. Stoga je ljudima bilo neophodno da dugo vremena ostanu na istom mestu. To se postizalo venčavanjem unutar porodice, te je ovaj čudni običaj bio pre sredstvo za opstanak nego istorijska slučajnost.
- Sa ovim saznanjima, naučna zajednica je primorana da revidira dosadašnja znanja o društvenom uređenju iz ovog perioda, kao i o ljudima koji su nam ostavili iza sebe predivna umetnička dela, arhitekturu i bogate zapise dvorske administracije. A sada smo nešto saznali i o životu običnih ljudi – rekao je Stokhamer.
(Telegraf Nauka / Greek Reporter)