Megalit kraj Pariza krije tajnu neolitskog kolapsa: Analiza drevnog DNK otkrila veliku smenu stanovništva

Jedna od naznačajnijih megalitskih grobnica iz kamenog doba u Francuskoj sadrži tragove značajnog pada populacije i naknadne imigracije iz južne Evrope, pokazalo je međunarodno istraživanje. Otkrića u Biriju redefinišu shvatanje takozvanog neolitskog kolapsa, perioda kada je populacija u velikim delovima severne Evrope naglo opala, saopštio je Univerzitet u Kopenhagenu.

Istraživanje je zasnovano na genetskim analizama 132 osobe sahranjene u velikoj megalitskoj grobnici u blizini Birija, oko 50 kilometara severno od Pariza. Lokalitet je korišćen tokom dva različita perioda razdvojena padom populacije oko 3000. godine pre nove ere.

Preporučujemo

Istraživači su otkrili da dve grupe sahranjene pre i posle tog pada nisu bile genetski povezane, što ukazuje na veliku smenu stanovništva.

- Vidimo jasan genetski prekid između ova dva perioda - rekao je Frederik Valer Sersholm, docent na Institutu Globe Univerziteta u Kopenhagenu i jedan od glavnih autora studije objavljene u Nature Ecology & Evolution. - Ranija grupa podseća na poljoprivredno stanovništvo kamenog doba iz severne Francuske i Nemačke, dok kasnija grupa pokazuje snažne genetske veze sa južnom Francuskom i Iberijskim poluostrvom.

Otkrića sugerišu na naglo smanjenje lokalnog stanovništva, nakon čega je usledio dolazak novih grupa sa juga.

Bolesti i visoka smrtnost

Koristeći DNK metodu koja analizira sav genetski materijal sačuvan u kostima, istraživači su otkrili tragove drevnih patogena, uključujući bakteriju kuge Yersinia pestis i povratnu groznicu koju prenose vaši, a koju uzrokuje Borrelia recurrentis.

- Možemo potvrditi da je kuga bila prisutna, ali dokazi ne podržavaju tezu da je ona bila jedini uzrok kolapsa populacije - rekao je Martin Sikora, vanredni profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu i viši autor studije. - Pad je verovatno bio uzrokovan kombinacijom bolesti, ekološkog stresa i drugih remetilačkih događaja.

Arheološka analiza skeletnih ostataka pokazuje neuobičajeno visok mortalitet u ranijoj fazi sahranjivanja, naročito među decom i mladima.

- Demografski obrazac je snažan pokazatelj krize - rekla je Lor Salanova, direktorka istraživanja u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS).

Promena u društvenoj organizaciji

DNK podaci takođe potvrđuju izraženu promenu u društvenoj strukturi.

U ranijoj fazi, više generacija istih proširenih porodica sahranjivano je zajedno, što sugeriše na čvrsto povezane zajednice. U kasnijoj fazi, sahranjivanja su bila selektivnija i dominirala je jedna muška loza, što ukazuje na drugačiji oblik organizacije.

- Ovo ukazuje na to da je promenu stanovništva pratio i zaokret u načinu na koji je društvo bilo strukturisano - rekao je Sersholm.

Širi evropski obrazac

Nalazi se nadovezuju na sve brojnije dokaze da je takozvani neolitski kolaps pogodio veliki deo severne i zapadne Evrope, a ne samo Skandinaviju i severnu Nemačku.

Studija takođe nudi moguće objašnjenje zašto je izgradnja megalitskih grobnica i drugih velikih kamenih spomenika prestala širom Evrope otprilike u isto vreme.

- Sada vidimo da se kraj ovih monumentalnih građevina poklapa sa nestankom populacije koja ih je gradila - rekao je Sersholm.

(Telegraf Nauka/Københavns Universitet)