Proučavali DNK da mapiraju migracije u Rimskom carstvu: Analiziran i genom u Srbiji

Najmanje osam odsto pojedinaca ispitanih u studiji nije poticalo iz regiona Evrope, Afrike ili Azije u kojima su sahranjeni

Za hiljadu godina trajanja Rimskog carstva (ne računajući Istočno rimsko carstvo ili Vizantiju) različite populacije ove imperije počele su da se povezuju na nove načine – trgovačkim putevima, ekonomskom ili političkom kolaboracijom i zajedničkim vojnim poduhvatima. Da bi mapirao ta kretanja migracija i putovanja tim istraživača koristio je genetski materijal sa antičkih skeleta, prenosi Phys.org.

Studija međunarodnog tima istraživača, koju su predvodili stručnjaci sa Stanforda, objavljena je u eLife i predstavlja rezultate analize DNK više hiljada ljudi koji su živeli u starom veku, uključujući i 204 ostatka čiji DNK ranije nije sekvencioniran. Najmanje osam odsto pojedinaca ispitanih u studiji nije poticalo iz regiona Evrope, Afrike ili Azije u kojima su sahranjeni.

Preporučujemo

Dopuna istorijskih i arheoloških izvora

- Do sada mi smo mogli da se pouzdamo u istorijske ili arheološke izvore da pokušamo da shvatimo kako se stanovništvo kretalo i menjalo u to vreme. Sada smo tome dodali nove detalje iz genetske perspektive – rekao je dr Džonatan Pričard, profesor genetike i biologije na Stanfordu i jedan od glavnih autora studije.

Prethodno je Pričardova grupa koristila antički DNK da proučava raznovrsnost stanovništva Rima i okoline tokom 12.000 godina, od kamenog doba do srednjeg veka. Pokazali su kako je diverzitet povećan tokom perioda zvaničnog osnivanja Rima 753. godine pre nove ere.

Tim se zapitao koliko je to bilo jedinstveno za Rim, prestonicu carstva, a šta se dešavalo u udaljenim oblastima. U studiji su se fokusirali na uži vremenski period, od kraja gvozdenog doba pre 3.000 godina do srednjeg veka – ali su gledali geografski prostor celog Rimskog carstva.

Koristili su postojeće podatke o DNK hiljade skeleta sa prostora carstva. Dodatno su analizirali i 204 nova genoma sa 53 nalazišta iz 18 zemalja.

- Kada smo započeli ovu studiju, nije bilo mnogo istorijskog genoma iz ovog vremenskog perioda, pa su novi uzorci popunili tu prazninu – rekao je dr Klemens Vajs, nekadašnji postdoktorand u Pričardovoj laboratoriji.

Prvo što je tim primetio je da su oblasti sa malo raznolikosti bile one koje su geografski izolovane, poput jermenskih visoravni okruženih planinama. Većina oblasti Rimskog carstva imala je skelete sa različitim genetskim poreklom. Posevno raznolike su bile Sardinija, Balkan i delovi centralne i zapadne Evrope.

- Dugoročne, stalne migracije kombinovane sa vrlo efikasnom putnom mrežom Rimskog carstva mogle bi da objasne genetski heterogene populacije, posebno u graničnim regionima kao što su Srbija, Hrvatska i Austrija – navodi se u studiji.

- Uglavnom se rezultati poduddaraju sa hipotezama istoričara i arheologa. Primera radi, severnoafrička grnčarija pronaćena je u celom Rimskom carstvu. Sada smo našli i dokaze o ljudima iz severne Afrike koji su živeli na prostorima današnje Italije i Austrije – rekla je Margaret Antonio, student u Pričardovoj laboratoriji i prvi autor studije.

Mapiranje veza među narodima

Da bi bolje razumeli povezanost različitih oblasti, tim je preduzeo veliku analizu na svakoj lokaciji na kojoj se genetsko poreklo nije podudaralo sa onim koje je otkriveno, što je sugerisalo da su njihovi skori preci putovali ili migrirali.

Otkriveno je da je, za ljude koji su se doselili negde, postojali su obrasci kretanja. U Britaniji i Irskoj najčešće su pronađeni ostaci ljudi poreklom iz severne ili centralne Evrope, a mnogo ređe iz jugozapadne Evrope ili severne Afrike. Analiza im je omogućila da objasne kako su trgovački putovi i vojna kretanja podgrevala raznolikost.

- Širenje imperije bilo je veliki poduhvat koji je zahtevao hiljade trupa uz koje su išli trgovci, radnici, robovi, nasilno raseljeni… Kako se imperija širila pojačavana je mobilnost između kontinenata – rekao je Vajs.

Povećana mobilnost, zaključili su istraživači, značila je da su po prvi put ljudi putovali preko celog kontinenta tokom svog života. Dok mnoge analize drevnog DNK otkrivaju širenje populacije, novi rezultati pokazuju da su se mnogi selili na velika rastojanja.

Izjednačavanje genoma populacije

Novi podaci doveli su naučnike do zagonetke: da su ljudi nastavili da se sele tako brzo, regionalne razlike bi vremenom nestale. Genom ljudi u istočnoj Evropi, na primer, bio bi skoro isti kao genom ljudi u zapadnoj Evropi ili severnoj Africi. Međutim, većina tih populacija, čak i danas, genetski je različita.

Razlog za to je što ljudi nisu uvek ostavljali potomstvo tamo gde su umrli.

- Jedino što sigurno znamo je gde su ti ljudi umrli. Ako je neko umro tokom vojne službe, to ne znači da bi se tu naselio nakon završetka te službe – rekao je Vajs.

Međutim, tim ima i drugu hipotezu – mobilnost se drastično smanjila nakon pada Rimskog carstva. Nemaju dovoljno podataka iz tog perioda da budu sigurni, ali se nadaju da će u budućnosti da ispitaju ostatke iz srednjeg veka, pa iz vremena industrijske revolucije da vide kako se menjalo. Za sada su uzbuđeni što su mogli da vide ta se dešavalo tokom postojanja Rimske imperije.

- Pokazuje da kretanje nije novo: stanovnici Rimskog carstva putovali su slično kao i mi. Selili su se zbog posla ili trgovine. Neki su se negde nastanjivali, a drugi nisu – rekla je Margaret Antonio.

(Telegraf Nauka/Phys.org)