„Ogromno iznenađenje“ pokazuje kako su neki ljudi napustili Afriku pre 50.000 godina

Kako je homo sapijens uspeo da napusti Afriku pre oko 50.000 godina, pošto su se ranija putovanja sa tog kontinenta završila neuspešno?

Pre nego što su moderni ljudi počeli veliko širenje iz Afrike pre oko 50.000 godina, putovali su na mesta koja su bila ekološki značajno različita, što im je možda dalo fleksibilnost potrebnu za migraciju širom planete.

Preporučujemo

Naša vrsta, homo sapijens, nastala je u Africi pre više od 300.000 godina. Genetski dokazi sugerišu da skoro sve populacije modernih ljudi izvan Afrike uglavnom potiču od male grupe modernih ljudi koji su počeli da migriraju iz Afrike pre oko 50.000 godina.

Međutim, ranije istraživanje sugeriše da su prvi talasi homo sapijensa počeli da napuštaju Afriku najranije pre oko 270.000 godina. To dovodi do pitanja zašto ovi raniji talasi migracije nisu ostavili genetske tragove u današnjim modernim ljudskim populacijama izvan Afrike.

Istraživači su u novoj studiji analizirali dokaze sa arheoloških lokacija širom Afrike iz vremena pre 120-14 hiljada godina. Proučavajući drevne biljne i životinjske ostatke, rekonstruisali su u kakvim životnim sredinama i klimatima su ljudi živeli tokom tog perioda – to je dalo sliku vegetacije, temperatura i padavina koje je data oblast možda imala.

Otkriveno je da su moderni ljudi počeli da proširuju spektar svojih životnih sredina pre oko 70.000 godina – išli su u šume zapadne i centralne Afrike, pustinje severne Afrike i oblasti sa većim rasponima godišnjih temperatura.

„Ljudi su uspešno živeli u izazovnim okruženjima barem 70.000 godina“, kaže Emili Halet, arheolog sa Univerziteta Lojola u Čikagu. Ovo otkriće je bilo ogromno iznenađenje i pokazuje zašto je poslednje veliko širenje modernog čoveka iz Afrike bilo uspešno, kaže Elenor Skeri, evolucioni arheolog iz Instututa Maks Plank za geoantropologiju u Nemačkoj.

Naša ekološka fleksibilnost je delom omogućila našoj vrsti da se raširi po planeti i uspešno živi u svakoj sredini na koju smo naišli.

Moderni ljudi su bili prilično višestrani od samog početka, naseljavajući širok opseg sredina, primećuje Andrea Manika, evolucioni ekolog sa Kembričkog univerziteta. „Vidimo da pre oko 70.000 godina homo sapijens postaje krajnje višestran i ulazi u sve ekstremnije životne sredine“, kaže ona. „Ta novostečena dodatna fleksibilnost dala im je prednost pre 50.000 godina, omogućavajući brzo širenje po čitavoj planeti i uspeh u sredinama koje su bile nove i ponekad vrlo zahtevne, kao one na znatnim severnim geografskim širinama“.

Veća ekološka fleksibilnost modernih ljudi verovatno nije rezultat jedne evolucione adaptacije ili tehnološke inovacije, kaže Mikela Leonardi, evolucioni biolog na Kembričkom univerzitetu. Izgleda da se više radi o složenoj interakciji brojnih faktora, poput života modernih ljudskih populacija širom većih opsega, doživljavanja većih nivoa kontakta i kulturne razmene između grupa, i veće verovatnoće razvoja i održavanja inovacija.

Ovi novi nalazi mogu baciti svetlo ne samo na putovanje modernih ljudi iz Afrike, već i na evoluciju čoveka generalno, uključujući drevne loze u rodu Homo poput homo erektusa i najbližih izumrlih rođaka modernih ljudi, neandertalaca i denisovaca, kaže arheolog Vilijam Benks iz Francuskog nacionalnog centra za naučno istraživanje.

Raniji pripadnici našeg roda su morali takođe proširiti domen životnih uslova kad su napustili Afriku i počeli trajno da naseljavaju regione Evroazije. Ostaje neizvesno zašto su moderni ljudi počeli da se šire u zahtevnije životne sredine pre oko 70.000 godina. Jedna mogućnost je da su se smanjivali prostori u kojima su živeli, iako nije poznato zašto u ovom trenutku – verovatno je bilo potrebno.

(Telegraf Nauka/Live Science)