Otkrivena tajna neolitskog lonca: Evo šta su ljudi jeli pre 5.000 godina
Arheobiološka studija zagorele hrane iz keramičke posude pokazala koje su žitarice kuvali stanovnici sela Oldenburg LA 77, na severu Nemačke
Ishrana u neolitskom naselju Oldenburg LA 77, u Nemačkoj, bila je veoma raznolika, pokazala je prva arheobiološka studija zagorele hrane u keramičkom loncu. Nju su sproveli naučnici Istraživačkog centra za saradnju (CRC) 1266 na Univerzitetu Kil, a rezultati su objavljeni u Plos ONE.
Preporučujemo
„Nisu ni česti, ni retki, ni skupi, ni jeftini...“ Tajanstveni rimski predmet prvi put iskopan u Engleskoj
Da li su Srbi pomogli Turcima da osvoje Balkan? Srpski istoričar analizirao skandalozne tvrdnje, evo šta kaže
Analiza keramičkog lonca od pre 5.000 godina pokazala je da su u jednom od najstarijih sela u državi Šlezvig-Holštajn i žitarice i divlje biljke imale veliku ulogu u ishrani.
U istraživanju su korišćeni skeniranje elektronskim mikroskopom i hemijske analize, a identifikovana je sofisticirana priprema hrane i to uglavnom biljaka.
- „Korica hrane“ imala je ostatke dvozrne pšenice i ječma, kao i semenke širokolisnog korova, koji ima skrobom bogato zrno – rekla je profesorka Vibke Kirlejs, šfe istraživanja na CRC 1266.
- Zagorela zrna i ostaci dvozrne pšenice i ječma, kao i seme širokougaonog korova, već su dokumentovani u arheobotaničkim analizama zemljišta u ovom neolitskom naselju – rekla je dr Dragana Filipović, istraživačica na CRC 1266.
Nova otkrića pokazuju da su žitarice zaista imale važnu dijetarnu ulogu, a divlje biljke su obogaćivale hranu najranijih farmera na severu. Ječam je skupljan kad je zreo i spreman je na sličan način na koji se zelena spelta tradicionalno sprema u Baden-Virtembergu. Dvozrna pšenica se obrađivala kada proklija, što je kaši davalo sladak ukus.
To znači da hrana u neolitu nije bila blaga i bezukusna, već je bilo raznolikosti. Ljudi su značajno razlikovali ukuse i davali su im veliki značaj.
Hemijske analize grnčarije pokazale su da su nekad sadržali i mlečne proizvode. Pogled na zagorele delove pokazuje da su žitarice i mlečni proizvodi verovatno procesuirani u kašu za svakodnevnu upotrebu, u istoj posudi. Predstavljali su i osnovu za balansiranu ishranu.
- Dok životinjske masnoće upija keramika i ostavljaju signal u njoj, biljna hrana može da se detektuje samo u „korici hrane“ – rekla je dr Lusi Kubijak-Martens, prvi autor studije.
(Telegraf Nauka/LiveScience)