Fascinantno otkriće o slavlju od pre 11.000 godina: Gosti na gozbu mogli da dođu ako donesu nešto specifično

Velika slavlja – zabave, gozbe, pirovi, žurke… - deo su ljudskog života od praistorije. O tome jasno govore arheološki ostaci. Ali nova istraživanja, objavljena u Nature Communications Earth & Environment,  otkrila su nešto što se nije znalo – šta su gosti morali da donesu da bi učestvovali u tom, verovatno ritualnom slavlju.

- Jeste li ikada, na putu ka večernjem druženju kod prijatelja, svratili u prodavnicu po flašu vina? Jeste li zgrabili prvu koju ste ugledali ili ste zastali da razmislite o ponuđenom izboru i o tome odakle želite da vaš poklon potiče? Ljudi koji su živeli u zapadnom Iranu pre oko 11.000 godina imali su istu ideju – ali je u praksi to izgledalo malo drugačije. U našem najnovijem istraživanju, moje kolege i ja smo proučavali ostatke drevnih gozbi u Asijabu na planinama Zagros, gde su se ljudi okupljali na zajedničkim proslavama – napisala je za The Conversation Petra Vajiglova, profesorka arheologije na Australijskom nacionalnom univerzitetu, i dodala:

Preporučujemo

- Učesnici gozbe su za sobom ostavili lobanje 19 divljih veprova, koje su pažljivo spakovali i zapečatili u jami unutar jedne okrugle građevine. Tragovi kasapljenja na lobanjama veprova pokazuju da su životinje korišćene za gozbu, ali do sada nismo znali odakle su poticale.

Kako navodi, ispitivanjem mikroskopskih obrazaca rasta i hemijskih signatura unutar zubne gleđi pet od ovih veprova, otkrili su da su bar neki od njih doneti na lokaciju sa značajne udaljenosti, transportovani preko teškog planinskog terena.

- Donošenje ovih veprova na gozbu - iako je u lokalu bilo drugih veprova - zahtevalo je ogroman napor – navela je Vajiglova.

Veze gozbe i poljoprivrede

- Gozbe su dobro dokumentovane u arheološkim zapisima, prvenstveno u zajednicama koje se oslanjaju na poljoprivredu da bi stvorile višak hrane. Zapravo, sugerisalo se da su gozbe možda bile pokretačka snaga za usvajanje poljoprivrede, iako se o ovoj teoriji mnogo raspravljalo. Dok dokaza iz perioda nakon usvajanja poljoprivrede ima u izobilju iz svih krajeva sveta, dokazi koji prethode poljoprivredi su ređi – napisala je Petra Vajiglova i dodala:

- Ono što je posebno kod gozbe u Asijabu nije samo vreme kada je održana, niti činjenica da je okupljala ljude iz šireg regiona. Već i činjenica da su ljudi koji su učestvovali u ovoj gozbi ulagali ogroman napor, tako da su njihovi doprinosi sadržali element geografske simbolike.

Hrana i kultura

Hrana i kulinarske tradicije čine sastavni deo kultura širom sveta, navela je profesorka arheologije. Zbog toga praznici, festivali i drugi društveno značajni događaji obično uključuju hranu.

- Ne možemo zamisliti Božić bez božićne trpeze, na primer, ili Bajram bez darova u hrani, ili Pashu bez supe s knedlama. Osim toga, hrana je veoma cenjen poklon. Što više neki prehrambeni proizvod podseća na određenu zemlju ili lokaciju, to bolje. Zbog toga sir iz Francuske, sušeno krokodilsko meso iz Australije i crno pile iz Koreje predstavljaju dobru valutu u svetu darivanja – napisala je Vajiglova.

Ona dodaje da su, kao i danas, ljudi u prošlosti primećivali važnost reciprociteta i mesta, i formulisali su običaje i praznike da ih javno proslavljaju.

- Na drevnim gozbama u Stounhendžu, na primer, istraživanja su pokazala da su ljudi jeli svinje donete iz udaljenih delova Britanije. Naša nova otkrića pružaju prvi uvid u slično ponašanje pre razvoja poljoprivrede – napisala je profesorka arheologije.

Kako čitati zub

- Da li ste znali da zubi rastu kao drveće? Slično drveću i njihovim godovima, zubi tokom rasta talože vidljive slojeve gleđi i dentina. Ovi slojevi rasta prate dnevne obrasce razvoja i promene u unosu određenih hemijskih elemenata putem ishrane. U našoj studiji, sekli smo zube divljih veprova iz Asijaba na način koji nam je omogućio da pod mikroskopom prebrojimo ove dnevne slojeve rasta. Zatim smo iskoristili ove informacije da izmerimo sastav gleđi koja se lučila u otprilike nedeljnim intervalima. Varijabilnost u izotopskim odnosima koje smo izmerili sugeriše da su bar neki od divljih veprova korišćenih na gozbi u Asijabu poticali sa značajne udaljenosti: verovatno sa najmanje 70 kilometara, što je bilo rastojanje koje se prelazilo za više od dva dana – napisala je Petra Vajiglova i zaključila:

- Najverovatnije objašnjenje je da su lovljeni u udaljenijim delovima regiona i transportovani na lokaciju kao doprinos gozbi. Reciprocitet je u srcu društvenih interakcija. Baš kao što to danas čini pažljivo odabrana flaša vina, ti veprovi doneti izdaleka možda su služili da se kroz darivanje obeleže mesto, događaj i društvene veze.

(Telegraf Nauka/The Conversation)