Ovo je najstariji evropski brodski top: Napravljen je u 14. veku, a misterija je kako je završio na dnu mora

Oružje napravljeno od legure bakra i olova bilo je loše i ne bi izdržalo mnogo bitaka, ocenili su stručnjaci koji su ispitivali komad otkriven još 2001.

Međunarodni tim istraživača, koje je predvodio podvodni arheolog Stafan fon Arbin sa Univerziteta u Geteborgu, proučio je možda najstariji evropski brodski top, saopštio je Univerzitet u Geteborgu. To oružje otkriveno je u moru kraj Marstranda, na zapadnoj švedskoj obali, 2001. i veruje se da potiče iz 14. veka. Interdisciplinarno istraživanje pomoglo je u boljem razumevanju ranog razvoja artiljerije kako na zemlji, tako i na moru, ali i o teškim periodima života pomoraca i stanovništva u primorju.

Mali top od legure bakra i olova, koji se punio spreda, pronašao je ronilac amater na dubini od 20 metara kraj obala Marstranda i veruje se da je tu završio nakon brodoloma. Istraživači su zaključili da je reč o topu korišćenom na brodu, a ne oružju koje se prenosilo za prodaju, jer je i dalje imalo baruta u sebi. To znači da je bio napunjen i spreman za borbu u trenutku kada je završio na dnu mora, ali na kom brodu se nalazio i kako je završio u moru je i dalje misterija.

Preporučujemo

- Zahvaljujući očuvanim ostacima baruta i drugih materijala u topu bilo je moguće da iskoristimo datiranje ugljenikom da utvrdimo njegovu starost. Zaključak je da je top iz Marstranda najverovatnije iz 14. veka i da je reč o jednom od najstarijih artiljerijskih komada pronađenih u Evropi do sada – rekao je Stafan fon Arbin.

Top je ispitivan i 3D skeniranjem i hemijskim analizama. Utvrđeno je da je napravljen od legure bakra sa oko 14 odsto olova i malom količinom kalaja. Kako istraživači navode, ova legura nije dobra za livene topove i verovatno bi pukao i postao neupotrebljiv vrlo brzo.

- Jasno je da osoba koja je izlila top nije znala mnogo o tome i nije razumela svojstva različitih legura. To pokazuje da veština izlivanja topova nije još bila savladana kako treba u to vreme i da se proizvodnja zasnivala na učenju kroz greške – rekao je Stafan fon Arbin.

Analize pokazuju da je bakar iskopan u današnjoj Slovačkoj, a da je olovo doneto ili iz Engleske ili sa granice Poljske i Češke, navode.

Ovaj tip oružja razvijen je u poznom srednjem veku i brzo je dobio važnu ulogu u pomorskim bitkama. U to vreme, navode istraživači, ovakve topove nisu imali samo ratni brodovi, već i trgovački jer su morali da se brane od pirata. Topovi ovakvog oblika su obično korišćeni tek u 15. i 16. veku, ali otkriće ovog primerka ukazuje da su pravljeni i ranije. Ipak, u 14. veku malo ima dokumentovanog korišćenja topova na brodovima iako su već počeli da se koriste u utvrđenjima, kao i na bojištima, ali su više služili da zaplaše protivnika nego što su bili ubojito i pouzdano sredstvo u borbi.

- Sada bi trebalo da otkrijemo brod na kome se top nalazio iako je on verovatno razbijen i degradiran. Ipak, verujemo da je moguće naći ostatke olupine ako detaljno pregledamo tu oblast – rekao je Fon Arbin.

Ukupna dužina topa je 47,5 centimetara, od čega je zadnjih 27 centimetara deo za barut, a ostatak je cev. U trenutnom stanju težina mu je 18,7 kilograma. Cev je velikog kalibra i to prečnika oko 18,5 centimetara.

(Telegraf Nauka/Göteborgs universitet)