Specijalni test izveden u polarnom krugu: Marsovski padobran uspešno usporio „letelicu“

Najsloženiji padobranski sistem napravljen za sletanje na Mars uspešno je usporio maketu letelice ExoMars, koja je bezbedno sletela na Zemlju.

Stratosferski helijumski balon podigao je maketu i otpustio je iznad polarnog kruga, sa visine od skoro 30 kilometara. To je automatski pokrenulo otvaranje dva velika padobrana, saopštila je Evropska svemirska agencija (ESA).

Preporučujemo

- Srećni smo što možemo da potvrdimo da imamo dizajn padobrana koji može da funkcioniše na Marsu, ambiciozan sistem sa najvećim padobranom koji će ikada leteti van Zemlje – rekao je Luka Feraćina, sistemski inženjer za letelicu ExoMars u ESA.

Ovaj specijalni test izveden je 7. jula u svemirskom centru Esrange Švedske svemirske korporacije u Kiruni, na severu ove skandinavske zemlje.

Da bi se simulirala kombinacija gustine i brzine koju će kapsula iskusiti prilikom uranjanja u retku atmosferu Marsa – koja ima oko 1% gustine Zemljine atmosfere na nivou mora – balon je morao da leti veoma visoko.

Model sa ExoMars padobranima ispušten je sa visine od 29 km, što je oko tri puta veća visina od one na kojoj krstare komercijalni avioni. Model kapsule je zatim bio u slobodnom padu oko 20 sekundi, dostižući skoro brzinu zvuka, pre nego što su se padobrani redom otvorili.

- Kombinacija brzine i niske atmosferske gustine u ovom testu potpuno je ista kao ona koju će padobrani iskusiti na Marsu. Testiranje na Zemlji je način da steknemo poverenje i potvrdimo da svi elementi rade kako se očekuje – objasnio je Feraćina.

Sletanje na Mars je poduhvat visokog rizika. Za samo šest minuta, modul za spuštanje mora da uspori sa 21.000 kilometara na sat do mekog sletanja, kako bi njegov dragoceni teret, rover „Rozalind Frenklin“, ostao spreman za istraživanje površine.

Usporavanje zahteva toplotni štit, dva glavna padobrana – svaki sa sopstvenim pilot-padobranom za izvlačenje – i retro-raketni pogonski sistem koji se aktivira 20 sekundi pre dodirivanja površine Marsa.

- Upotreba dva padobrana nam omogućava da dizajniramo snažan padobran srednje veličine koji će usporiti sondu pri nadzvučnim brzinama, a zatim mnogo veći, lagani padobran za finalno spuštanje – objasnio je objašnjava Džon Andervud, glavni inženjer u britanskoj kompaniji Vorticity, kojoj je poveren dizajn padobrana i analiza testova.

Glavni padobran prve faze širok je 15 metara, sličan tipu padobrana dizajniranih za sletanje NASA-ine letelice Viking na Mars 1972. godine. Za ExoMars, timovi koriste varijantu dizajniranu za uspešnu misiju Cassini-Huygens (ESA) na Titan, Saturnov najveći mesec. Ovaj trostepeni padobranski sistem i dalje drži rekord za najudaljenije sletanje od Zemlje ikada pokušano.

Glavni padobran druge faze širok je 35 metara i sastoji se od niza prstenova sa prorezima između njih. Ovo će biti najveći padobran koji će ikada leteti na Marsu ili bilo gde u Sunčevom sistemu osim na Zemlji. Napravljen od preko 800 kvadratnih metara tkanine i više od četiri kilometra kanapa za noseće užadi, potrebno je oko tri dana da se spakuje u svoju torbu.

- Testiranje na Zemlji ima prednost jer možemo prikupiti mnogo više podataka i izvući padobrane radi pregleda nakon testa – rekao je Andervud.

Veći deo padobranskog sistema je dizajniran i napravljen u Evropi, uključujući komponente iz Holandije (minobacači za aktiviranje), Italije (padobrani) i Češke (kontejner za padobrane). Kompanija Thales Alenia Space iz Francuske nadgledala je kampanju testiranja kao odgovorna za sistem sklapanja padobrana.

(Telegraf Nauka/ESA)