Ovo su snimci Sunca iz neverovatne blizine: Spektakularan poduhvat solarne sonde Parker
Solarna sonda Parker oborila je još jedan rekord krajem prošle godine – približila se površini Sunca na samo 6,11 miliona kilometara. Tada je napravila i fotografije naše zvezde iz neverovatne blizine, što će pomoći naučnicima da bolje shvate uticaj Sunca na ceo solarni sistem, kao i događaja koji mogu da pogode Zemlju, saopštila je američka agencija NASA.
Preporučujemo
Radnici muzeja bušili na parkingu i na dubini od 244 metra otkrili nešto potpuno neočekivano: „Ovo je magično“
Sad znamo odakle je došao! Utvrđeno poreklo ogromnog objekta koji nije iz Sunčevog sistema i ide prema Marsu
- Solarna sonda Parker nas je još jednom dovela u dinamičnu atmosferu naše najbliže zvezde. Svojim očima, a ne samo pomoću modela, svedočimo gde počinju pretnje po Zemlju. Ovi novi podaci će nam pomoći da značajno poboljšamo našu svemirsku prognozu kako bismo osigurali bezbednost naših astronauta i zaštitu naše tehnologije ovde na Zemlji i širom Sunčevog sistema - rekla je Niki Foks, pomoćnica administratora u Direktoratu za naučne misije u sedištu NASA u Vašingtonu.
Solarna sonda Parker započela je svoj najbliži prilazak Suncu 24. decembra 2024. godine. Dok je u danima oko perihela proletala kroz spoljašnju atmosferu Sunca, nazvanu korona, prikupljala je podatke pomoću niza naučnih instrumenata, uključujući i širokougaoni snimač za solarnu sondu ili WISPR (Wide-Field Imager for Solar Probe).
Novi snimci sa instrumenta WISPR otkrivaju koronu i Sunčev vetar, konstantan tok električno naelektrisanih čestica sa Sunca koji besni širom solarnog sistema. Sunčev vetar se širi kroz čitav sistem sa dalekosežnim posledicama. On može da pomogne u stvaranju aurora, da pokida planetarnu atmosferu i da dovede do električnih struja koje mogu preopteretiti električne mreže i uticati na komunikacije na Zemlji. Razumevanje uticaja Sunčevog vetra počinje razumevanjem njegovog porekla na Suncu.
Snimci sa instrumenta WISPR pružaju naučnicima bliži uvid u ono što se dešava sa solarnim vetrom neposredno nakon što se oslobodi iz korone. Snimci prikazuju važnu granicu gde se smer Sunčevog magnetnog polja menja sa severnog na južni, koja se naziva heliosferska strujna ravan. Takođe, po prvi put u visokoj rezoluciji, zabeležen je sudar višestrukih izbačaja koronalne mase ili CME .
- Na ovim snimcima vidimo kako se CME praktično gomilaju jedni na druge. Koristimo ovo da bismo otkrili kako se CME spajaju, što može biti važno za svemirsko vreme - rekao je Angelos Vurlidas, naučnik zadužen za instrument WISPR u Laboratoriji za primenjenu fiziku Univerziteta Džons Hopkins, koja je dizajnirala, izgradila i upravlja letelicom iz Lorela u Merilendu.
Sledeći prolazak sonde Parker kraj Sunca desiće se 15. septembra 2025. godine.
(Telegraf Nauka/NASA)
Povezane vesti
Zvanično je, NASA potvrdila: Ogroman objekat koji nije iz Sunčevog sistema velikom brzinom ide prema Marsu
NASA otkrila novu planetu sa mogućim uslovima za život
Uočen zlosrećni japanski lunarni lender, okružen naširoko razbacanim krhotinama
"Ali, on je mrtav već 58 godina!" Iz Svemira je upravo stigao signal koji baš niko nije očekivao
Video: Euklidove slike svemira
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
