Nova superantena u Australiji doseže svemirske letelice udaljene milijardama kilometara

Evropska svemirska agencija (ESA) inaugurisala je moćnu novu 35-metarsku antenu za duboki svemir na svojoj lokaciji Nju Norsija u Zapadnoj Australiji, čime je postignut značajan napredak u sposobnosti Evrope da komunicira sa svemirskim letelicama koje istražuju Sunčev sistem.

Ova ultraosetljiva antena, sa tehnologijom kriogenog hlađenja i visokoenergetskim sistemima prenosa, podržavaće misije kao što su Juice, BepiColombo i Solar Orbiter.

Preporučujemo

ESA proširuje svoje komunikacione kapacitete u dalekom svemiru putem izgradnje nove 35-metarske "superantene" – četvrte u svojoj vrsti. Ova antena će se pridružiti postojećoj na stanici u Nju Norsiji, kako bi pomogla u zadovoljenju brzo rastućih potreba Agencije u pogledu preuzimanja podataka.

Kad nova antena za duboki svemir bude u funkciji 2026. godine, podržavaće trenutne glavne misije ESA u okviru svemirskih naučnih, istraživačkih i bezbednosnih flota, uključujući Juice, Solar Orbiter, BepiColombo, Mars Express, Euclid, ExoMars Trace Gas Orbiter i Hera, a kasnije i misije Plato, Envision i Vigil.

ESA proširuje svoj kapacitet za komunikaciju sa naučnim, istraživačkim i svemirskim bezbednosnim misijama širom našeg solarnog sistema uvodeći novu antenu prečnika 35 metara za duboki svemir – četvrtu za Estrack, mrežu koja prati daleki svemir.

Smeštena u Nju Norsiji, oko 115 km severno od Perta, antena „Nju Norsija 3“ pomoći će u zadovoljenju brzo rastućih potreba za preuzimanjem podataka i obezbediti nezavisnost i liderstvo Evrope u svemiru.

Započeta 2021. godine i realizovana u skladu sa planom, konstrukcija antene je rezultat izvanrednih kapaciteta ESA, evropske i australijske industrije, uz odličnu saradnju sa partnerima iz Australije.

Kad ova nova antena za duboki svemir bude u funkciji 2026. godine, podržavaće trenutne vodeće misije ESA u okviru naučnih, istraživačkih i svemirskih bezbednosnih flota, uključujući Juice, Solar Orbiter, BepiColombo, Mars Express i Hera, i biće ključna pomoć za naredne misije kao što su Plato, Envision, Ariel, Ramses i Vigil.

Nova antena, kao deo Estrack mreže, takođe će služiti naporima ESA u cilju međunarodne saradnje. Kao deo međusobnih aranžmana uzajamne podrške, nova antena može podržati druge svemirske agencije poput NASA, japanske JAXA i indijske ISRO, kao i komercijalne svemirske misije, osnažujući nauku i operativnu efikasnost za sve uključene aktere.

Četvrta antena ESA za duboki svemir, druga na lokaciji Nju Norsija, tehnološki je najsofisticiranija antena dosad. Uključuje napredne mogućnosti za dalekosvemirsku komunikaciju, sa komponentama kriogeno ohlađenim na oko -263 stepena Celzijusova, blizu apsolutne nule. Ova osetljivost omogućava detektovanje izuzetno slabih signala udaljenih svemirskih letelica i maksimiziranje povrata podataka.

U cilju transmisije, radiofrekventni pojačivač od 20 kW omogućava prenos komandi do svemirskih letelica koje se nalaze milionima, pa čak i milijardama kilometara od Zemlje. Antena takođe ima napredne sisteme za časovnike i merenje vremena, kao i prvoklasne radiofrekventne komunikacione instrumente i tehnike za podršku komunikacije u dubokom svemiru.

Simbol partnerstva sa Australijom

Otvorena 2003, stanica ESA Estrack u Nju Norsiji pokazuje snažnu angažovanost ESA u Azijskopacifičkom regionu, a posebno u Australiji, kao deo dugoročne saradnje između ESA i Australije u svemirskom sektoru. Ova saradnja omogućava značajne ekonomske, tehnološke i naučne koristi za oba partnera i otvoriće put za dalju saradnju u oblastima kao što su komunikacije, svemirska bezbednost i funkcionisanje misija.

Enriko Palermo, direktor Australijske svemirske agencije (ASA), rekao je: "Australija je dobro poznata kao pouzdan, iskusan i sposoban operater na polju komunikacija u dalekom svemiru. Ova investicija ESA i australijske vlade otključaće milione dolara lokalne ekonomske vrednosti, kao i zapošljavanje tokom projektovanog trajanja od 50 godina."

"To je još jedno poglavlje u priči o partnerstvu Australije i Evrope u svemiru, koje ćemo dalje razvijati pošto počnemo pregovore o novom Sporazumu o saradnji između Australije i ESA".

Procenjeni troškovi konstrukcije nove antene iznose 62,3 miliona evra, što pokriva nabavku sredstava i konstrukciju antene, kao i unapređenja zgrada i usluga stanice, uz doprinos od tri miliona evra od Australijske svemirske agencije za razvoj stanice Nju Norsija. Konstrukciju je predvodila evropska industrija, dok je značajan deo budžeta potrošen u Australiji, uz učešće nekoliko australijskih kompanija.

Ova nova antena za duboki svemir ima veliki značaj za evropske i australijske svemirske industrije. Njena inauguracija pokazuje našu sposobnost da gradimo stratešku svemirsku infrastrukturu svetske klase bilo gde, kažu australijski partneri. Bila je potrebna implementacija naprednih tehnologija, a izgrađena infrastruktura omogućava evropskim naučnicima da istražuju gde požele.

Nju Norsija obezbeđuje stratešku geografsku poziciju koja omogućava neprekidno pokrivanje misija u dalekom svemiru, kao savršena dopuna stanicama ESA Malargue u Argentini i Sebreros u Španiji. Kad novi dodatak bude operativan, Nju Norsija će postati prva zemaljska stanica ESA opremljena sa dve antene za daleki svemir.

Stanicom i antenama u Nju Norsiji lokalno upravlja CSIRO, australijska nacionalna naučna agencija. CSIRO na sličan način upravlja kompleksom NASA za dalekosvemirsku komunikaciju koji se nalazi u Tidbinbili, blizu Kanbere.

Zapadna Australija je takođe lokacija iznad koje se teret lansiran sa evropskog kosmodroma u Kuruu u Francuskoj Gvajani odvaja od nosača. Nekoliko stotina metara od antena za duboki svemir – manja, brža 4,5-metarska antena prati rakete Vega-C i Ariane 6 i sakuplja bitne telemetrijske podatke koji se koriste za praćenje statusa tih nosača tokom leta.

Stanica takođe ugošćava prilagođenu transpondersku antenu za kalibraciju merenja misije ESA Biomass, koja je lansirana 2025. godine. Satelit će nekoliko puta godišnje posetiti kalibracioni transponder tokom petogodišnjeg ispitivanja Zemljinih šuma.

(Telegraf Nauka/Science Daily)