Ovo je potpuna katastrofa za ceo svet: Zastrašujuće otkriće 35 istraživačkih timova

Glečeri širom sveta gube 273 milijarde tona leda godišnje od 2000. To topljenje leda dovodi do gubitka izvora sveže vode i ubrzava skok nivoa mora. Ovo je zastrašujuće otkriće 35 istraživačkih timova, saopštila je Evropska svemirska agencija (ESA).

Ono što je potpuna katastrofa je to što je došlo do alarmantnog ubrzanja topljenja leda u poslednjih 10 godina.

Preporučujemo

- Godine 2000, ako ne računamo kontinentalni ledeni pokrivač na Antarktiku i Grenlandu, glečeri su se prostirali na 704.221 kvadratni kilometar i imali su 121.728 milijardi tona leda. Tokom protekle dve decenije izgubili su 5 odsto svoje zapremine. Regionalni gubici kreću se od 2% na Antarktiku i ostrvima oko njega do 39 odsto u centralnoj Evropi – navodi se u saopštenju.

Istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u žurnalu Nature, sprovedeni su kao deo inicijative nazvane Vežba poređenja mase glečera (Glambie), kojom je koordinisao Svetski servis za monitoring glečera (WGMS).

Timovi naučnika proučavali su satelitske podatke sa različitih misija i kombinujući ih dobili su podatke o topljenju glečera od 2000. do 2023.

- Spojili smo 233 procene regionalne mase glečera iz 450 izvora podataka, a sve je bilo organizovano u 35 istraživačkih timova. Glambie koristi različite metode opservacije kako bi ne samo imao uvid u regionalne trendove i promene iz godine u godinu, već i identifikuje razlike u njima. To znači da daje bolju osnovu za dalje praćenje topljenja glečera, gubitka sveže vode po regionima i skoka nivoa mora – rekao je Majkl Zemp, jedan od koautora studije.

Livija Džejkob, jedna od autorki studije, naglasila je da su različite metode poboljšale razumevanje topljenja glečera.

Od 2000. do 2023. glečeri su izgubili 6.542 milijarde tona leda, što je podiglo nivo mora za 18 milimetara.

- Da bi se shvatilo koliki je ovo gubitak, 273 milijarde tona leda koje izgubimo godišnje predstavljaju količnu jednaku ukupnoj potrošnji vode cele svetske populacije tokom 30 godina, uz pretpostavku da jedna osoba dnevno potroši tri litra – rekao je prof. Zemp.

(Telegraf Nauka/ESA)