Kako Mars utiče na klimu Zemlje?

Ilustracija: Shutterstock/Orla

Spori kosmički ples Zemlje i Marsa ima skriveni uticaj na okeanske dubine. Prema novim analizama geoloških podataka okeanskog dna, gravitaciona interakcija između dve planete rezultira cikličnim promenama dubokih okeanskih struja koje se iznova pojavljuju svakih 2,4 miliona godina. Ovo otkriće može pomoći naučnicima da bolje predvide klimu u budućnosti, piše Science alert.

- Iznenađeni smo ovim cikličnim promenama u sedimentima dubokog okeana. To može jedino da se objasni međusobnom interakcijom Zemlje i Marsa tokom njihovog orbitiranja oko Sunca - rekla je  Adriana Dutkevic, geonaučnik sa Univerzitera u Sidneju.

Preporučujemo

Tek nedavno, naučnici su počeli da definišu „veliki ciklus“, kao 2,4 miliona dugi period povezan sa poravnanjem orbita Zemlje i Marsa. Neposredni dokazi za postojanje ovog gravitacionog odnosa između planeta u Zemljinim geološkim zapisima su oskudni, ali ono što smo otkrili sugeriše da je vrhunac ovog ciklusa u vezi sa povećanim Sunčevim zračenjem i toplijom klimom na Zemlji.

Ciklična pojava

Poznato je da druge planete ciklično utiču na putanju orbitiranja naše planete oko Sunca u pravilnim razmacima što danas znamo kao Milankovićevi ciklusi, i da oni koincidiraju sa pojavom i nestankom ledenih doba. Međutim, Milankovićevi ciklusi su dosta češći i pojavljuju se unutar desetina hiljada godina, a izazvani su gravitacijom Jupitera i Saturna, daleko masivnijih planeta od malenog Marsa.

- Gravitaciona polja planeta unutar sunčevog sistema međusobno interferiraju, i ovakva reakcija nazvana rezonancom, menja ekscentričnost planeta, odnosno meru odstupanja planeta od kružne putanje rotacije oko Sunca - rekao je geofizičar Ditmar Miler.

Milankovićevi ciklusi su definitivno potvrđeni 1976. godine kada su naučnici utvrdili njihovo prisustvo u vidu geoloških zabeleški u sedimentima na okeanskom dnu. Dutkevic i njen tim stručnjaka su zapravo bili u potrazi za nečim sasvim drugim, promenom dubokih okeanskih struja, bilo da one postaju brže ili sporije, kada klima postaje toplija. Nagli prelaz među sedimentima označava brže kretanje duboke morske struje, dok postepeno nagomilavanje označava spori tok.

Tim je svoje analize, objavljene u Nature Communications, bazirao na osnovu 293 uzorka sa morskog dna (dubokim bušenjem dna se uzimaju uzorci), u kojima je poronađen dokaz o prisustvu 387 naglih prelaza u sedimentima tokom prethodnih 70 miliona godina. Tokom projektovanja ovih naglih prekida, oni su primetili neobično grupisanje – 2,4 miliona godišnji ciklus, koji korespondira sa astronomskim „velikim ciklusom“ Zemlje i Marsa.

Pored toga, linije prekida, koje sada znamo da predstavljaju periode tople klime uključujući i toplotni maksimum na prelazu iz paleocena u eocen pre nekih 56 miliona godina, kada je temperatura Zemlje porasla za 8 stepeni Celzijusa. Ovaj maksimum se pripisuje većem broju faktora poput greške u Zemljinoj putanji i prolazećoj kometi, kao i mogućoj vezi sa Marsom.

Pixabay.com

Sve ovo predstavlja neverovatno otkriće, tim pre što teoretski modeli i konkretni dokazi upućuju na to da bi usled globalnog zagrevanja i topljenja glečera sistem odgovoran za postojanje Golfske struje mogao nestati. Zato su naučnici verovali da bi toplija globalna klima uticala na manju aktivnost duboke struje u okeanima.

Tropske oluje i okeani

S druge strane, pri toplijem vremenu je učestalija pojava tropskih oluja, a one pak proizvode podvodne struje koje imaju dejstvo na sediment okeanskog dna čak i u najdubljim delovima okeana. Ovo znači da su okeani ipak otporniji na globalno zagrevanje nego što se to mislilo.

- Podaci iz sedimenata okeanskog dna od pre 65 miliona godina ukazuju da topliji okeani imaju brže i žustrije morske struje, što će sprečiti da okeani izgube dinamiku čak i ako bi potencionalno došlo do gubitka čitave atlantske meridijanske obrtne cirkulacije - zaključila je Dutkijeviceva.

(Telegraf Nauka / Science alert)