Toplotni talasi postaju normalni, a biće još češći i gori! Jezivo upozorenje Svetske meteorološke organizacije

Foto: Tanjug/AP

Ekstremna vrelina muči velike delove severne hemisfere, a novi temperaturni rekordi postavljaju se svakog dana. U junu su zabeležene najveće prosečne globalne temperature otkako se prate vremenske prilike, a to je nastavljeno i u julu, pa vreli talasi postaju normalni i biće sve češći, upozorila je Svetska meteorološka organizacija (SMO), agencija Ujedinjenih nacija (UN). Temperature veće od 50 stepeni Celzijusovih zabeležene su u SAD i Kini u nedelju, a stručnjaci se plaše da će vrelina mučiti Evropu i u avgustu.

- Ekstremne vremenske prilike, sve češća pojava tokom ovih klimatskih promena, imaju veliki uticaj na zdravlje ljudi, ekosisteme, privredu, poljoprivredu, energetiku i zalihe vode. Ovo ukazuje koliko je hitno da smanjimo emisiju štetnih gasova. Osim toga, moramo da napravimo važne korake kako bismo pomogli društvu da se adaptira na ekstremne vremenske prilike, koje, nažalost, postaju sve normalnije – rekao je prof. Peteri Talas, generalni sekretar SMO.

Preporučujemo

Toplotni talasi su među najsmrtonosnijim prirodnim katastrofama, a svake godine ubijaju hiljade ljudi. Prema procenama Međuvladinog panela o klimatskim promenama, procene su da će do 2050. polovina evropske populacije biti u velikom ili ekstremnom riziku zbog letnjih vrućina. Mnogi delovi južne Evrope i Mediterana su okovani vrelinom. Nedeljne temperature u Mediterane su pet stepeni iznad dugoročnog proseka, pokazalo je praćenje Regionalnog klimatskog centra za Evropu SMO.

Dnevni maksimumi su često ovih dana iznad 35 ili 40 stepeni, a na Bliskom istoku i u jugoistočnoj Turskoj te temperature su do 45 stepeni. Sve to povećava rizik i od šumskih požara. U Dolini smrti u Kaliforniji u nedelju je zabeležena temperatura od 53,9 stepeni (najveća ikad zabeležena na Zemlji je 56,7 stepeni), u regionu Sinđan u Kini u nedelju je zabeleženo 52,2 stepena, a 46 stepeni je zabeleženo u Španiji i Italiji.

- Ono što vidimo u ovom trenutku je upravo ono što se očekuje u svetu koji i dalje koristi fosilna goriva u ovoj meri. Ljudi su 100 odsto iza ovog skoka u globalnim temperaturama. Kako će nova normalnost izgledati nemamo pojma jer nismo više u stabilnim klimatskim uslovima. Jedini način da to saznamo je da prekinem sa korišćenjem fosilnih goriva i pređemo na zelenu energiju – rekla je za BBC dr Frederike Oto, naučnica sa Imperijalnog koledža u Londonu.

Veruje se da je prošle godine od posledica vrelog talasa u Evropi stradala 61.000 ljudi, naveo je BBC.

(Telegraf Nauka/BBC/WMO)