Na Grenlandu je u maju zabeleženo nešto užasno

Klimatske promene uzrokovane ljudskim delovanjem povećale su temperature na Grenlandu i Islandu za nekoliko stepeni tokom rekordnog toplotnog talasa u maju, što je izazvalo zabrinutost usled dalekosežnih implikacija topljenja arktičkog leda po klimu širom sveta.

Grenlandska ledena ploča se topila mnogo puta brže nego obično tokom majskog toplotnog talasa, a barem dve zajednice su doživele rekordne temperature za maj. Delovi Islanda su imali temperature više od 10 stepeni Celzijusovih iznad proseka i ta zemlja je 15. maja postavila rekord za svoju najtopliju temperaturu u maju na aerodromu Egjilstadir – 26,6 stepeni.

Preporučujemo

Ovi nalazi su obelodanjeni u trenutku kad se svetski lideri više fokusiraju na Grenland, poluautonomnu teritoriju Danske, nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp rekao da bi želeo da anektira to mineralima bogato ostrvo.

Sagorevanje fosilnih goriva radi električne energije i transporta oslobađa zagađivače kao što je ugljen-dioksid, zbog kojih se planeta zagreva neprirodno brzo. Arktik je jedno od najbrže zagrevajućih mesta na Zemlji.

Čak i u današnjem klimatu, tako jak toplotni talas u tom regionu je relativno retka pojava, sa šansom od 1% da se desi u godini. Međutim, bez klimatskih promena uzrokovanih ljudskom aktivnošću, takav događaj bi bio „praktično nemoguć“, kaže prof. Friderike Oto sa Londonskog imperijalnog koledža.

Ekstremna toplota je bila 40 puta verovatnija u poređenju sa preindustrijskim klimatom. Ovaj događaj ekstremnog vremena utiče na čitav svet.

Topljenje grenlandske ledene ploče oslobađa ogromne količine sveže vode u slane okeane. Naučnici kažu da bi to moglo usporiti Atlantsku cirkulaciju, okeansku struju od Meksičkog zaliva do Evrope i Arktika. Takvo usporavanje bi moglo poremetiti globalnu klimu i klimatske obrasce.

Priroda klime na severnoj hemisferi je direktno povezana sa onim što se dešava na Arktiku, pošto taj ledeni pod, praktično na dnu atmosfere, doprinosi određivanju klimatskih obrazaca.

Ledena ploča Grenlanda i drugi ledeni pokrov Arktika mogu da određuju gde i kad vetar duva, koliko vodenog sadržaja vetar ima i da li pada kiša ili sneg.

Najveći deo topljenja grenlandske ledene ploče dešava se u junu, julu i avgustu. Toplotni talas u maju znači da će sezona topljenja biti duža ove godine.

Topljenje ledenih ploča i glečera takođe doprinosi porastu nivoa mora, koji preti poplavom obalskih linija globalno i preplavljivanjem ostrvskih nacija na niskoj nadmorskoj visini u Pacifičkom okeanu.

Starosedelačke zajednice na Grenlandu se sve više suočavaju sa opasnim uslovima putovanja pošto morski led koji je nekad bio konstantno zamrznut počinje da se topi. Pristup tradicionalnim lovačkim lokacijama je izgubljen i psi koji vuku sanke ne mogu više da putuju istim rutama. Topljenje permafrosta može da destabilizuje zgrade i povećava opasnost od klizišta i cunamija izazvanih klizištima.

Grenland se nedavno našao na svetskoj pozornici pošto je Tramp izrazio želju da ga anektira. Arktičko ostrvo je bogato naftom, gasom i retkim mineralima, a geopolitički je privlačno zbog blizine Sjedinjenim Državama, Rusiji i Evropi. Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen je izjavio da Grenland nikad neće biti za prodaju.

Naučnica Tvila Mun iz Centra SAD za sneg i led kaže da je bitno da Grenlanđani odlučuju o svojoj teritoriji.

Značajan deo te priče je sigurno o klimatskim promenama i uticajima. Klimatski uticaji na Grenland, naročito globalno zagrevanje, dolaze iz dobro poznatih izvora kao što su veoma zagađujuće države i industrije. Akcije poput prelaska na solarnu energiju ili energiju vetra i transport sa manjom emisijom zagađenja stvaraju pozitivne klimatske uticaje za ljude koji su daleko.

(Telegraf Nauka/Yahoo)