Mega-spor-on je mogao da pliva samo dva kilometra na sat (pet puta sporije od Majkla Felpsa)

Foto: Pixabay/ Ilustracija

Megalodon je prepoznatljiv po svojim ogromnim pršljenovima i zubima, koji su trouglasti i iznose oko 20 centimetara dijagonalno.

Čuvenom lovcu na fosile Vitu „Megalodonu“ Bertučiju trebalo je skoro 20 godina da rekonstruiše megalodonovu vilicu – najveću ikad sastavljenu – koja je široka 3,3 metra i visoka skoro tri metra.

Preporučujemo

Megalodonova ogromna usta bi proizvodila grubu silu od 10,8 do 18,2 tone.

Ova prastara ajkula je opisana kao superpredator koji može plivati velikim brzinama i ubijati veoma raznovrstan plen kao što su morske kornjače i kitovi, i to brzo u svojim snažnim čeljustima.

Niz filmova o megalodonu prikazuje ga kao gigantsku, monstruoznu zver koja juri kroz vodu prema žrtvama koje ništa ne slute.

Međutim, nova studija pokazuje da, iako je bio ogroman, megalodon nije bio baš brz, piše Daily Mail.

Dok su prethodne procene sugerisale da je megalodon mogao da pliva brzinom od pet kilometara na sat, istraživači sad veruju da je njegova najveća brzina verovatnije bila dva kilometra na sat.

Potređenja radi, olimpijska legenda Majkl Felps dostizao je brzine od oko 10 kilometara na sat dok je bio u najboljoj formi.

„Megalodon je bio ‘prosečan plivač’ sa povremenim ispadima bržeg plivanja radi hvatanja plena“, rekao je profesor Kenšu Šimada, glavni autor sa Univerziteta DePol u Čikagu.

Megalodon, u značenju „veliki zub“, krstario je okeanima pre 15-3,6 miliona godina i uveliko se smatra jednim od najvećih i najmoćnijih predatora u istoriji.

Stručnjaci veruju da je to čudovište izgledalo kao zdepastija verzija današnje vrlo zastrašujuće velike bele ajkule i bilo teško do 100 tona.

U novoj studiji, tim je pokušao da utvrdi najveću brzinu kojom je plivalo to stvorenje.

Dok su se prethodne studije fokusirale na megalodonove zube, istraživači su se okrenuli plakoidnim krljuštima – malim magalodonovim krljuštima pronađenim među komadima stena u Japanu.

„Naši veliki naučni nalazi proizilaze iz ‘malenog dokaza’, malog kao zrna peska“, rekao je Šimada.

Njihova analiza je otkrila da, uprkos ogromnoj veličini, megalodon nije bio aktivan brz plivač.

Plakoidne krljušti su pokazale da to stvorenje nije bilo opremljeno „kobilicama“ – uskim grebenima karakterističnim za brzoplivajuće ajkule.

Međutim, taj nalaz je iznenadio naučnike, koji su nedavno otkrili da je magalodon bio toplokrvan.

Pitanje je bilo kako je ta fosilna ajkula trošila visok nivo metaboličke toplote koja je proizilazila iz njene toplokrvnosti ako nije aktivan plivač.

Istraživači su obratili pažnju na ranije studije i otkrili još jednu moguću funkciju megalodonove toplokrvnosti.

U suštini, drevna ajkula je bila proždrljiva.

„Odjednom je sve bilo potpuno jasno“, rekao je Šimada.

„Otodus megalodon mora da je gutao velike komade hrane, tako da je sasvim moguće da je ta fosilna ajkula postigla gigantizam kako bi investirala svoj endotermički metabolizam u promociju visceralne prerade hrane.“

(Telegraf Nauka/Daily Mail)